Nova Evropa

pod Turcima, jer alo Bosna i Hercegovina i nijesu ostale nezavisne, ostale su stalo zasebna administrativma pokrajina »Возпа-уЏајећ«, i nije istma da su turski gospodari vršili, kako kaže pisac, »sve državne i administrativne poslove« bez · učešća Bosanaca i Herceđovaca, nego su u Bosni i Hercegovini u stvari vladali pomuslimanjeni Bosanci i Herceđovci, Pa пезато io, nego su oni u velikoj mjeri uticali i ma poslove čitave Turske Carevine, i kao veliki veziri imali često i rukama svu vlast Carevine. Njima ima naprimjer da se zahvali i to, da je u Srednjem Vijeku na Porti bio zvanični jezik srpski jezik, Taj osjećaj bosansko-hercegovačke individualnosti, neću reći u državno-pravnom ali u pokrajinskom smislu, održao se i do danas, a što u tom smislu u partijskopolitičkim borbama nije iza Oslobodjenja došao do izraza, i da mi danas ne dolazi {i, mislim, neće ni doći), ima se zahvaliti stanovištu Srba Bosne i Hercegovine, koji na to nijesu pristali, i neće pristati, u interesu državnog jedinstva,

Još nepovoljniji i neistinitiji je sud pisca o samim Bosancima i Hercegovcima, On tu ne vidi ništa пебо гаји, разјуnost i sposobnost trpljenja zla, a što se tiče otpora — potajni rad na rušenju državne moći gospodara, uz revolucijonarstvo, Po njemu, ovaj potajni rad i revolucijonarstvo »ostavio Je duboka traga na karakteru naroda, na njegovu mentalitetu i celokupnoj duševnosti«, i — zato što uz ovo nije bilo herojstva — razvilo se lukavstvo koje se mišta manje nego pretvorilo u podlost, On dalje kaže: »Podlost je opšta ljudska mana i pojava u narodš s nerazvijenom kulturom, ali Je u ovim паšim pokrajinama, baš usljed gornjih uzroka, znatno Jače Dproširena nego u drušim krajevima Jugoslavije«, Nasuprot ovome revolucijonarstvu i potajnom radu, ističe on oltvorenu borbu, koje — po njegovu mišljenju — nema, i nije bilo, u ovim krajevima, — Sve je ovo pogrešno i neistmito, od početka do. kraja, Prije svega, muslimani nijesu bili raja, nego gospodari, pa Je trebao njih izuzeti, što nije učinio, Ali ovo nije tačno ni za pravoslavne i katolike, Nikada rad Bosanaca i Hercegovaca nije bio potajan, ni u ovom po moral nepovoljnom smislu revolucijonaran; niti je karakter usled njihova rada, i borbe koju su vodili, postao ni podmukao, a kamo li podal, Nasuprot tome, ko pozna rad i borbu Bosanaca i Hercegovaca, priznaće da su u svim vremenima, i pod raznim prilikama, njihova borba i rad bili otvoreni, čak i otvoreniji nego je bilo oportuno, Specijalno kod pravoslavnih, borba je bila, ukoliko se tiče pojedinaca, hajdučka, a u koliko se Нее таза, — ustaška, a ni hajdukovanje ni ustanak nijesu potajne borbe nešo otvo-

rena borba svijetu na vidiku. Ni bosansko revolucijonarstvo

nije bilo bez herojstva, kako misli pisac, jer revolucijonari kao

335