Nova Evropa

графије. Такво је стање даље неодрживо, јер нањ упире. прстом чак и иностранство, као напримјер угледна »Зјам веће Кипдзећач« (1981, бр. 3. стр. 192—193), која нам дословно ово поручује: »Ако се југословенској јавности, југословенској интелигенцији, и сваком поједином интелектуалцу у Југославији, смије дати добар савјет за нову књишку 1981 годину, тај би савјет гласио: постарајте се, да се бар у току ове године донесе службена и научна југословенска библијографија, у облику научног библијографског часописа«. Образложивши потребу библијографије, референт на Конгресу (књижничар београдске Свеучилишне Библијотеке, госпођа Љ. Марковић) излаже начин и пут којим би требало поћи да се дође до израде и публикације понајприје текуће, а онда и опће југословенске библијографије, узимајући притом у обзир првенствено библијографску грађу, а онда и радне могућности у нашим трима централним библијотекама (у Београду,: Загребу, и Љубљани), које су у првом реду позване да на овом послу сарађују, наравно уз својску моралну и материјалну потпору надлежних просвјетних власти. Досадањи рад на библијографији, који су одвојено израђивали Срби и Хрвати и Словенци, имао би се смишљено прибрати путем нарочитог библијографског редакцијског одбора у циљу израде Опће Југословенске Библијографије. Стога београдска секција предлаже Конгресу слиједећу резолуцију: 1) да се што прије приступи изради Југословенске Библијографије, и 2) да се одмах оснује одбор који ће проучити ово питање и поднијети конкретне предлоге Друштву. На овај реферат београдске секције надовезан је, 0 истом питању, кореферат загребачке секције (Рт. М. Видачић), који га рјешава и у техничком погледу, предлажући да се са радом на текућој библијографији отпочне одмах, и то паралелно у све три наше централне библијотеке, а прибрани библијографски материјал да се изручује нарочитом уређивачком одбору, који би био при једној од поменутих трију библијотека, те који би — уз материјалну и моралну помоћ Друштва и ових библијотека — издавао ту Библијографију. У питању израде и издавања Опће Библијографије истиче загребачки референт потребу, да се израда ове повјери Народној Библијотеци у Београду, а све постојеће библијотеке и знанствене институције у Југославији да јој помажу при сакупљању грађе, и то пописујући библијографски тачно сваку књигу коју у својој библијотеци имају а која би имала ући у Опћу Библијографију. У томе циљу предложила је загребачка секција Конгресу, да се Опћа Библијографија подијели на ове одсјеке: 1) библијографија свих књига писаних нашим језиком, било на територији Југославије било на страни; 2) библијографија

345