Nova Evropa

издавању једног библијотекарског часописа. Први предлог је у ствари само један важан и саставан дио цјелокупне југословенске библијографије, јер, како _је истакао референт, »највећи и готово најбољи дио наше знанствене и лијепе књижевности и не налази се у књигама већ у часописима и новинама, који на тај начин остаје у великом дијелу изгубљен, јер до њега једва долазе стручњаци, и то врло теготно или никако, па би неизмјерна корист била по напредак наше културе да се учини приступачним«. Други предлог износи питање централног каталога за цијелу Југославију: »Код великих народа«, каже предлагач, »или већ постоји, или се тек куша завести такозвана „централизација библијотечних каталога; то су каталози свију библијотека дотичне државе, спојени у један јединствени алфабетски каталог, и то тако да се из свакога листића види у којој се библијотеци која књига налази«. Голема корист тога посла јасно би се показала, будући да ни једна библијотека у Југославији нема, а нити може имати, свих књига стручне и белетристичне садржине што би их поједини писци требали; а из Централног Каталога сазнало би се, која библијотека у нашој држави има коју књигу, па како оне све стоје ионако у пословној вези међусобом, то би се лако дала така књига позајмити. Осим тога, многе средњошколске књижнице купују скупа дјела, која тек за појединца имају вриједности, а која се налазе већ у већим библијотекама; то је непотребан трошак и за веће народе, а готово је луксуз за нас, који би се једним централним каталогом лако дао уклонити. Даље, многе књиге штампане изван већих културних центара Југославије нису никад ни ушле у Народну Библијотеку у Београду, нити у Свеучилишну Библијотеку у Београду, Загребу, и ЈЉубљани, те Скопљу и Суботици, а налазе се ипак по разним мањим библијотекама (као напримјер библијотеци Музеја у Сарајеву, или у којој приручној библијотеци којега државног надлештва, или у библијотекама средњих школа, или чак и у којој градској библијотеци); централним пописом пјелокупног књижног блага, свих књига у свим јавним библијотекама Југославије, добио би се потпун преглед књига које се у Југославији налазе. Референт уједно указује и пут којим би ваљало поћи да се ово питање успјешно ријеши и у техничком погледу, дијелећи посао израде подједнако на све три наше централне библијотеке. »Тако би Југославија добила у три важна културна центра три централна алфабетска каталога, који би били идентични, а служили би за потпуну оријентацију ових библијотека, као и за оријента-

цију свим интелектуалцима који се баве науком«.

347