Nova Evropa

адекватан став према њој, уколико хоће да схвати с прак тичног гледишта нешто што је чисто теоретске природе. Немузикалну човјеку поједини музички тонови морају да изгледају акустичким феноменима који имају толико и толико титраја у секунди, као што и човјеку неприступачну кипарској умјетности мора да изгледа Микеланђелов кип као предмет који афицира његове чулне органе. Фактично доживљавање музике могуће је само човјеку који је заборавио да су музички тонови акустички феномени, тојесткојијенапустиоставу којемумупо једини музички тонови изгледају равноправни сваком другом тону, јер мјерити трептаје музичких тонова значи сметнути с ума да су они инди видуална умјетникова осјећања, те их узети у њиховој физичкој голотињи, у оним релацијама у којима се јављају сви тонови без разлике. Исто тако, човјек приступачан скулпторској умјетности, док збиља доживљава Микеланђелов кип, напушта став у којему му се овај приказује као физички предмет, тојест у којему га никако не разликује, према његовим физичким особинама, од других предмета, него преко њега обнавља у својој душевности пасијонално-фантазијски импулс који је у њему инкарниран.

Реалност нам се приказује онаковом како је гледамо, какав став заузимамо према њој. Гледамо ли је са становишта праксе, цијела нам се приказује у крутом, физичком, и механичком облику; поставимо ли се у адекватан став сазнања, крутост ишчезава, и она нам се открива жива, топла, и флујидна. Збрка настаје — и то је кардинална грешка емпиризма — кад се практична функција замијенисаспознајном. Кирург, док врши операцију, мора да види пред собом човјека у његовим искључиво физијолошким функцијама. Јао пацијенту кад би кирург узео његову болест као филозофски појам и примијенио на њој спекулативни метод! То је, дјеломично, радио Хегел; а његови су сљедбеници довели дијалектички метод до апсурда. Кроче приповиједа, да је једном одлични напуљски физијоmor Salvatore Tommasi pekao Jle Meucy, лијечнику и ватре ном хегеловцу, који је снивао 0 некој спекулативној физијологији и патологији, да би он радо пристао уз спекулативну медицину, кад би ова открила какав згодан лијек против упале плућа. Али је исто тако смијешан кирург кад, као такав, закључује да не постоји духовност, зато што је он није нашао својим ножем. Кируршки нож је кируршки нож, и он налази пред собом оно због чега је био направљен и ради чега је употребљен, — он не налази духовност не зато што она не постоји, него зато што је он само нож, тојест