Nova Evropa

али је — каже у писму Уредништву —- „подлегао склоности“ да говори и о ствари у којој није стручњак, Можда, у данашњим при“ ликама, једино нестручњак —- који види и шуму а не само дрвеће и може наслутити и означити прави пут из кризе...)

ј, Први услов за излаз из привредне кризе; уклањање заштитних царина,

Дне 8. децембра прошле године држао је канцелар Брининг (Вишипа) на радију говор Немачком Народу, у којем

је изложио потребу привредне политике сваке државе да се држи својих властитих животних услова и прилика док не дође до солидарног решења светске привредне кризе, али је уједно нагласио, да при томе свака држава, док мења такорећи недељно и дневно своје уредбе и одредбе, настојећи да спасе у првом реду привреду своје земље, показује све више тежњу да се својом девизном и царинском политиком огради од осталих држава, услед чега наравно неизбежно расте и множи се привредно расуло свију земаља и целога света.

Да ли овај говор немачког Канцелара, и друге изјаве водећих европских и америчких политичара и одговорних државника, које показују да су надлежни бар уочили опасност ситуације иако још немају храбрости да приступе потребним мерама за њену ликвидацију, дају наде да ће напокон, у дванаестом часу, ипак доћи до изласка из каоса у који је запала измрцварена Европа, и у који је за собом повукла целокупну земљину куглуг... Овај једино могућни пут, на који се односи алузија Г. Брининга, води солидарном сарадњом свих држава ка коначној ревизији досада тако чврсто укорењених заблуда што их зову начелима царинске и финансијске политике савременог културног света. Само, да ли ће то солидарно решење, о којему говори Немачки Канцелар, доћи на време» Докле ће се још отезати то вечно конферисање и ценкање око илузорних предности и вредности, и то шеткање господе у цилиндрима из једног места у друго, са сврхом да се — како то вели одлични француски публицист Лисјен Ромије — »све конференције свршавају давањем новинарима комуникеја ретке безнача|ности«2... a:

Има ли још кога да му није јасно, да царински зидови подигнути на сваки пар километара по целој овој маленој Европи из основе ометају и спречавају сваку могућност глатког општења и саобраћања, а тиме и сваку наду за очување и побољшање међународног благостањаг Додуше, даје се замислити да се сваки од нас, коликогод нас има народа у Европи, оградимо једни од других и једни противу дру-

33