Nova Evropa

Тај факат, да смо ми — најмањи од малих становника мајушне Земље — били у стању да увидимо нашу ништавост, да се развијемо до разумевања свога стварног места у природи, — тај факат не треба да испуни наша срца малодушношћу. Наша памет, и успеси од нас постигнути, који су нам показали ко смо и какви смо, уздижу нас несразмерно више него старе најивне представе о »миљенику, природе«, ради којега је тобоже све створено а који сам није у стању ништа да учини. Ниједна наука није толико проширила наш духовни видокруг као астрономија, која нам је дала праве представе о простору и његовој бесконачности. Ова се представа развијала постепено и напоредо с умножавањем наших техничких средстава и могућности, са прибирањем и нагомилавањем научног материјала. За последње деценије, наука је учинила још нове важне кораке напред, излазећи из граница онога што ми називамо сазнањем о нашем звезданом систему. Сваке јасне тамне ноћи пред нама се указује величанствени призор звезданог неба: од краја на крај, преко целога неба, пружила се широка, чудновата пруга, светла, бела, која личи на маглу, и коју примитивна мисао некултурног човечанства, најивна фантазија готово свих народа, упоређује са просутим по небу млазом неке беле течности, млека. Сам назив »Млечни пут« везан је за читав низ поетичких легенада о томе како је потекло небом божанствено млеко, које је остало да заувек сија усред звезданог простора. Наш народ назива Млечни Пут још и другим именима (»Кумовска слама«).

Али још на самом почетку ХУП века, генијални Галилеј претпоставио је први да Млечни Пут можда није друго до мноштва далеких од нас одвојених звезда. Сасвим јасно је изразио ову мисао, крајем ХУП века, други један генијални посматрач неба, В. Хершел, који је — с помоћу мало бољих дурбина — открио, да се Млечни Пут састоји из збира огромне количине звезда, чији укупан број износи, по њему, на осамнаест милијона. При даљем усавршавању наших оруђа за посматрање, а нарочито. од онога доба када је примењена фотографија за посматрање и проучавање неба, успело је да се несумњиво утврди, да се цео Млечни Пут састоји из појединих звезда, које изгледају као гасовита маглина само услед велике удаљености од Земље. Читав низ радова најновијег времена — од којих су најзнаменитији Св. Аренијуса (1919), Зелигера, Шаплеја, Шарје-а (1922), Хебља (1925) и других, — утврдили су, да је Млечни Пут нарочит звездани систем у који спадају и готово све наше познате звезде. Савремена астрономија назива овај наш звездани систем — галактички, т. ј. млечни (од грчке речи »бат1а, -КЕов«), JE a,