Nova Evropa

Тако и мени се збива. Већ трпим. И богиња тајну Ухађа сваку ми већ; љубоморна је сва.

Ал то је прастари закон. Ја шутећи штујем. — А љути Трпјели и Грци јад, бози док водили рат.

XX

Снага реси мушкарца и биће му слободно, смјело. О! ал пристоји му још чување тајна: тврд мук.

Шутњо! Освојитељко градова! Владарице људи! Божице мила што пут казати прави ми знаш!

Што се то дешава са мном! Раздр јешила, шалећ се, Муза С Амором, с лукавцем тим, језика мојега чвор.

Претешко отсад ће бити притајит и краљева ругло! Нити ће круне му сјај, нити ће фригијски трак

Мидасу предуге уши да сакрије; најближи слуга Видјеће, смутит се сав, тајна док тишти му груд.

Копаће јаму да земљи све исприча, и тим се смири; Али ни најтврђе тло не чува тајне му те. Из груде трстике ничу, и шуште, и шуме у вјетру: »Ухоња постао, чуј, Мидас је, Мидас, наш кнез!« Л'јепу премучати тајну још теже је мени — јер, срце Кад ми је препуно, све хоће се устима рећ!

Пријатељици каквој да кажем, њен чуо бих укор; Пријатељ мој би ми пак могао нан'јети квар.

· Лугу и литима овим зар рећи свој усхитг — Ал за то Нисам толико ја млад, нисам ни довољно сам.

Теби, хексаметре, теби, пентаметре, казаћу како Срећом ми испуња дан, радошћу раји ми ноћ.

Она, што многи мушкарци у напаст би увест је хтјели Смјеломе побјећи зна, лукавца кроз вео зре.

Мудро и спретно шмигне, мимоиђе замку, и већ је Ондје гдје драги је њен чека чезнућа свеђ пун.

Почекај, Луна! Већ иде, а сусјед би видјет је мого. Вјетрићу, дигни свој шум, њезин да не чују ход!

А ви, миле ми пјесме, сад растите, цвјетајте славно. Зањише нека вас ћух душућ кроз лагодни зрак.

Проговорите и ви, ко трстике оне, Квиритма Причајућ тајну нам, рај, који је допао нас.

ПРЕВЕО; ВЛАДИМИР НАЗ(С

248