Nova Evropa
Тако и мени се збива. Већ трпим. И богиња тајну Ухађа сваку ми већ; љубоморна је сва.
Ал то је прастари закон. Ја шутећи штујем. — А љути Трпјели и Грци јад, бози док водили рат.
XX
Снага реси мушкарца и биће му слободно, смјело. О! ал пристоји му још чување тајна: тврд мук.
Шутњо! Освојитељко градова! Владарице људи! Божице мила што пут казати прави ми знаш!
Што се то дешава са мном! Раздр јешила, шалећ се, Муза С Амором, с лукавцем тим, језика мојега чвор.
Претешко отсад ће бити притајит и краљева ругло! Нити ће круне му сјај, нити ће фригијски трак
Мидасу предуге уши да сакрије; најближи слуга Видјеће, смутит се сав, тајна док тишти му груд.
Копаће јаму да земљи све исприча, и тим се смири; Али ни најтврђе тло не чува тајне му те. Из груде трстике ничу, и шуште, и шуме у вјетру: »Ухоња постао, чуј, Мидас је, Мидас, наш кнез!« Л'јепу премучати тајну још теже је мени — јер, срце Кад ми је препуно, све хоће се устима рећ!
Пријатељици каквој да кажем, њен чуо бих укор; Пријатељ мој би ми пак могао нан'јети квар.
· Лугу и литима овим зар рећи свој усхитг — Ал за то Нисам толико ја млад, нисам ни довољно сам.
Теби, хексаметре, теби, пентаметре, казаћу како Срећом ми испуња дан, радошћу раји ми ноћ.
Она, што многи мушкарци у напаст би увест је хтјели Смјеломе побјећи зна, лукавца кроз вео зре.
Мудро и спретно шмигне, мимоиђе замку, и већ је Ондје гдје драги је њен чека чезнућа свеђ пун.
Почекај, Луна! Већ иде, а сусјед би видјет је мого. Вјетрићу, дигни свој шум, њезин да не чују ход!
А ви, миле ми пјесме, сад растите, цвјетајте славно. Зањише нека вас ћух душућ кроз лагодни зрак.
Проговорите и ви, ко трстике оне, Квиритма Причајућ тајну нам, рај, који је допао нас.
ПРЕВЕО; ВЛАДИМИР НАЗ(С
248