Nova Evropa

zuje na raniju raspravu »Das Marchen, i t. d.« (koja je izišla još 1910 u Lajpcigu, vidi i »Euphorion« XX, str, 294), a zamišljena je kao prva od fri dopunske radnje uz tu raspravu. Prva studija, »Proteus-Goethe« štampana je prvo u zagrebačkom »Morgenblatt«-u od 20, marta, a zatim — zajedno sa drugom kao izdanje Udruženja Univerzitetski Obrazovanih Žena u Jugoslaviji (sekcija Zagreb, 1932). I Bogdan Popović, za Којеба se zna da je veliki poštovalac Getea, doprineo je svečanijoj proslavi Geteove stogodišnjice u Jugoslaviji jednim svojim člankom, o »Ifigeniji u Tavridi« (»impresije i refleksije«, na uvodnom mestu beogradske »Misli« а јапџаг 1932, str, 1—14), Držimo da je ovde mesto da istaknemo ostale članke Dra. Pera Slijepčevića: »Geteova lirika« ({(>»Srpski Književni Glasnik« od 1, aprila, str, 529—536), »Geteov život u delima« (»Pregled« za mart|april, str. 129—135), i ranjje»Geteov značaj« (»Južni pregled« za mart 1931). — Gospodja Isidora Sekulić napisala je ovom prilikom, osim ore spomenutog članka »Mladi i stari Prometej«, još i članak »Gete, snaša velikog čoveka« (>Srpski Književni Glasnik« od 1. aprila, str. 515—519); a gospodja K senija Atanasijević, pored spomenutih raspravica, još i članak »Geteove refleksije o besmrtnosti« {u »Život i Rad« od 15. aprila, str, 570—5773). St. Vinaver napisao je [za Сејеоу Вгој »Моуе Еугоре«) članke »G u ndolfov Gete« i »Živi Gete«s; i izveštaj o »Geteovoj Proslavi u Nemačkoj, i u ostaloj Evropi« {u prošlom broju »Nove Evrope«). Svetis lav Stefanović dao je — pored spomenutih prevoda iz Getea, i raznih prilogš i izveštaja sa svog puta u Vajmar, — kratki članak »Iznad istina i zabludđda4« (»Srpski Književni Glasnik« od 1. aprila, str, 527—529); a dospodja Jela Spiridonović-Savić kratki članak »Geteov put ka svetlosti« (ibid.,, str, 540—543),

O odnosu Getea prema ostalim Slovenima, i slovenskim književnostima, zabeležićemo sl 'eće priloge: članke (u Geteovu Broju »Nove Evrope«) »Zašto je Tolstoj nazvao Getea velikim paganinom« gospodje Каћагпе Stanković, + WII Rozova »Gete i Pu škin« te J. Matla »Gete kod Slovenad« (u aprilskom broju »Nove Evrope«, str, 257—264); »Gete u Rusiji i kod Slovena« (u »Misli« za januar 1932, str, 90—105) od A. Pošodina, »Gete i Tjučev« (Srpski Književni Glasnik« od 1. aprila, str. 551/2) od Evgenija Spe ktorskog, i »Cete i Poljska« (ibid, str, 553—555) од 56. Papjerkovskod; napokon, »Gete i Dostojevski« od Oskara Šulca (lektora и Нејапбогзи) (beogradska »Politika«, Uskršnji Broj, od 1, maja, str, 3).

350