Nova Evropa

Љубо Давидовић, и Војислав Вуловић, директор државне штампарије Живојин Дачић, и часници Војо Танкосић и Милан Прибићевић. То си је Друштво узело за задаћу, да скупља и опрема добровољачке чете за будући рат против Аустроугарске Монархије.«

Директна оптужба Аустријске Владе, непосредно после Сарајевског Атентата, против Танкосића, састојала се у томе да је она тврдила, да је Танкосић с помоћу четника-босанца Милана Цигањевића — дакле посредно — вежбао атентаторе Чабриновића и Принципа у руковању оружјем, и да су их њих двоје снабдели револверима и бомбама за Атентат. Зато је тражила њихову екстрадицију, иако је Танкосић био поданик Србије. Ово тврђење аустријских званичних кругова, да је Танкосић вежбао Чабриновића и Принципа, с помоћу Милана Цигањевића, у руковању оружјем и бомбама, тачно је и истинито. Али је истина и то: да је Танкосић, почев још од године 1904, дакле много пре времена постајања и Народне Одбране и организације »Уједињење или Смрт«, вежбао и велик број омладинаца и других лица из разних покрајина у којима су живели Срби, па чак и из саме Србије. Та вежбања нису имала за циљ терористичке атентате већ војничку обуку будућих бораца занацијонално уједињење. Вежбани су они који су већ у дужем перијоду времена, познати под именом четничке акције у Македонији, били у Македонији као четници; затим они који су се борили у балканским ратовима као добровољци, па који су се као такви, уколико их је било преостало у животу, борили као добровољци и у Европском Рату. Другим речима: није Танкосић вежбао само и једино та два лица која су извршила Сарајевски Атентат, него је пре тога вежбао и многа друга лица; а сва та лица која је он вежбао, изузимајући сарајевске атентаторе, нису изводили атентате, а нису ни вежбани за атентате. Да се је дакле десио неки атентат пре постајања Народне Одбране или организације »Уједињење или Смрт«, и да је та лица вежбао у руковању оружјем Танкосић, поуздано се не би рекло да је такав атентат дело једне или друге, или уопште макакве, организације. Него зато, што је Аустријска Влада водила у својој »црној књизи« целу Народну Одбрану, а у њоји Танкосића за њу као најопаснијега, оптужена је, одмах на почетку расправе питања одговорности за Сарајевски Атентат, Народна Одбрана. Аустријска Влада знала је, међутим, као што је знала и цела јавност у Србији: да је по свршетку Анексијоне Кризе, а под утицајем Српске Владе, Народна Одбрана променула дотадањи свој правац рада, и да се је одрекла свог револуцијонарства, поставши једна културна организација, те прибирајући у себе сва остала друштва

397