Nova Evropa

идејној бази, него и на извесним економским чињеницама: на бољем систему привредног живота (брже прометне везе), на ослобођењу сељака и развитку заната у градовима, а и на релативно већем миру након векова сталне опасности од Турака. i

Овај процес с економским, политичким, идејним, и културним компонентама помогао је Словенцима да се, почетком ХТХ столећа, слију у једну свесну народну заједницу, у којој су почеле разлике између »Крањаца«, »Штајераца«, и друге, да уступају у прилог новог осећања словеначког јединства. Тај процес створио је, кроз дијалектику језичних и правописних спорова, синтезу, т. ј. словеначки књижевни језик, и тиме потпуно образовао словеначку народну и културну индивидуалност. Кроз читав Х1Х век, и све до ослобођења године 1918, били су Словенци, на крајњој периферији балканских Словена, и на удару пограничних Немаца, Талијана, и Маџара, осуђени да издржавају и воде тешку борбу за свој опстанак. Једно од најприроднијих средстава ове борбе било је јачање сопствене нацијоналне и културне свести. Читаво столеће радили су они дакле на томе, да буду што више и што свесније Словенци, и да што јаче испољавају све своје особине и посебности. "Тај факат је, бесумње, значајан и за садашњицу. Словеначка свест настала је у отпору, у борби, као заштитно средство против асимилације. Али док је ово било неопходно потребно до године 1918, намеће се питање, да ли после 1918 није била једнако потребна постепена демонтажа ове нацијоналне посебности, ако смемо да употребимо овакав механички израз» И докле она треба и може да иде» Баш на овоме питању секу се више линија.

Аутор прве словеначке књиге (1551) Примож Трубар имао је свест, да постоји словеначки језик; али је уједно добро уочио и његову најужу сродност с језиком суседних Хрвата. У ХЛХ столећу, кад се је — поред свести о језику — све јаче почела испољавати и нова свест о народу, јављали су се поједини Словенци којима је било словеначко подручје одвише тесно. Они видеше да преко Сутле и Купе почиње велика маса балканских Словена, позната под различитим именима, распарчана али спојена везама крви и сродношћу говора. Ови Словенци, у првом реду Илирац Станко Враз, наслутили су, више подсвесно него свесно, могућност историјског процеса који ће из распарчаних делова створити народну целину. Отада можемо да историјску судбину (Словенаца замишљамо било у вези са средњеевропским географско-политичким комплексом било у вези са географскополитичким комплексом балканских Словена. Победило је

424