Nova Evropa

Овај процес изједначавања је директно противан нацијоналистичком надметању, па ће га с временом потпуно разорити; у међувремену он настоји да ослободи Европу од психозе нацијонализма и његових навика при мишљењу и делању. Ако и кад се то догоди, либерални ће идеал поново превагнути у главама Европејаца, и опет преузети власт у њиховим срцима. Само што ми у том препороду либерализма не смемо гледати једино пут како да се дође до »старих времена«, за којима романтичари беспослено уздишу. Догађаји који се данас одигравају, и који има још да дођу, имаће своје дејство; извесне установе старог либерализма мораће се дотерати, или заменити другима, бољима и погоднијима за извршење свога задатка; нове класе јавиће се на власти, састављене од различних елемената; а искуство ће изнети на видик нове концепције и дати нов правац општој вољи.

У таковој новој менталној и моралној атмосфери доћи ће поново на тапет несумњиво такозвани »социјални« проблеми. Они поуздано нису настали тек одскора; мислиоци и државници носили су се са њима вековима, улазећи у њих чим би искрсли, у један за други, према духу времена. Кроз Деветнаесто Столеће они су били предметом дубоке пажње и невероватно храбрих предлога за решавање; и решавани су на начин да су знатно побољшали услове радног народа, подигавши стандард његова живота и поправивши — у смислу закона и морално — његов положај. »Планска привреда«, како је данас називају, и о којој се сада толико говори, није — у ствари — ништа ново; па се не може озбиљно поставити ни питање о некаком тражењу колективне замене наместо индивидуалне економије или слободне индивидуалне иницијативе, јер је обоје подједнако потребно за живот људи и њихово привредно напредовање. Разговор се може водити једино о томе, да ли треба више или мање пажње обраћати овој или оној форми привредне организације, које се међусобом разликују у погледу места, времена, и општих прилика. То су у првом реду питања за стручне привреднике и политичаре, који ће имати да доносе закључке и решења у смислу временског и техничког прогреса, да би порасло опште благостање и да би се проширило и разделило праведније и на ширим основама него досада. То су питања за стручњаке и државнике; али ови неће моћи испунити своје задатке и постићи своје циљеве ако не буде слободе, да припреми и одржава интелектуалну и моралну атмосферу неопходно потребну за овако напоран рад, те да ускори доношење законских система у чијем се оквиру њихове дужности имају испуњавати.

Benedetto Croco.

491