Nova Evropa

Odazivajući se dakle želji Carske i Kraljevske Vlade, Vlada Kraljevine Srbije spremna je da preda sudu svakog onog srpskog podanika, bez obzira na nješov položaj i rang, koji je imao udela u sarajevskom zločinu, ako joj se zato pruže dokazi; a posebno se angažuje da odštampa na prvoj strani »Narodnih Novina« na dan 13,/26, jula sledeću izjavu: »Kraljevsko-srpska Vlada osudjuje svaku ргорабапди koja bi bila upravljena protiv Austro-Ugarske, tojest sve namere koje u krajnjoj liniji idu na to da ocepe od Austrougarske Monarhije teritorije пјепа sastava, i idiskreno žali teške posledice ovakvih zločinačkih radmji,

Kraljevska Vlada žali što su 12vesni srpski oficiri i činovnici sudelovali, prema izveštaju Carske i Kraljevske Vlade, u gore rečenoj propadandi, te time kompromitovali odnose dobrog susedstva, ma koje se Kraljevska Vlada svečano obavezala svojom izjavom od 31, marta 1909,

Kraljevska Vlada, koja osudjuje i odbija od sebe svaku pomisao ili pokušaj mešanja u sudbinu stanovnika ma (оба (dela Austrougarske Monarhije, smatra za svoju dužnost da zvanično skrene pažnju oficirima, činovmicima, i svem stanovništvu Kraljevine, da će u buduće postupati najstrožije prema onima koji bi bili krivi za takve radnje, i da će upotrebiti sve sile da to spreči«,

Ovu će izjavu objaviti Kraljevskoj Vojsci dnevnom zapovešću u ime Njegova Veličanstva Kralja, Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Prestolonaslednik Aleksandar, i odštampaće se u ddućem broju službenog vojnog lista,

Pored toga, Kraljevska Vlada se obavezuje:

1) Da u prvom redovnom skupštinskom sazivu unese izmenu u Zakonu o štampi, po kojoj bi se majstrožije kažnjavalo svako izazivanje i preziranje Austrougarske Monarhije, kao i sve publikacıije čija bi opšta namera bila uperena protivu teritorijalnog integniteta Austro-Ugarske,

Naš zahtev je bio ovako formulisan: »Kraljevsko-srpska Vlada osudjuje propagandu Која је уодјепа protiv Austro-Ugarske ,,.«

Izmena 'koju je wnela Kraljevskosrpska Vlada u traženoj izjavi od naše strane znači, da takva propaganda upravljena protiv Austro-Ugarske ne postoji, ili da joj nije bila poznata. Ova stilizaoija nije iskrena već lažna, — ide za obmanom, jer se vidi da Srpska Vlada rezerviše sebi za docnije izgovor, da može reći kako ovom izjavom nije priznala Monarhiji neprijateljsku propagandu koja je dotada postojala, otkuda bi se dalo zaključiti da nije mogla sprečiti ni neku analognu propadandu sadanjoj рторабала,

Izjava koju smo tražili bila je ovako formulisana: »Kraljevsko-srpska Vlada žali što su srpski oficiri i 61 nmovnici шбезјуоуан«,., Ро svome izražavanju, i dodavamjem reči »Prema izjavi Carske i Kraljevske Vlade«, Srpska Vlada je postupila u istom smisli dore iznesenom, da bi sebi rezervisala slobodu akcije za u buduće, Tražili smo: da ukine »svaku publikaciju Која izaziva mržnju i preziranje Monarhije i čija je „opšta mamera upravljena protiv njene teritorijalne celine«, Hteli smo time da namefnemo Srbiji obavezu, da vodi računa da se u buduće takvi mapadi štampe ne dešavaju; hteli smo dakle da ma tom pitanju dobijemo sigurne rezultate. Umesto toga, Srbija nam nudi uvodjenje nekih zakona koji treba da budu sredstvo za розббписе toda cilja, naročito: a) jedan zakon koji bi, prema naročitim odredbama, zabranjivao pisanje one štampe koja je neprijateljska prema Monarhiji, što je za nas sasvim dndiferenino, tim pre što je poznato da su štamparske odgfovornosti prema specijalnim tekstovima retko moguće, i da se čak i jednom strogom primenom sličnih zakona, u izvesnim slučajevima, ne mogu izricati kazne; dakle, predlog koji ne odgovara niukoliko našem zahtevu, tim pre što nam se ne pruža nikakva daramtija koja bi dala one rezultate koje mi želimo; b) dopunu XXII člana Ustava, kojom ibi se moglo vršiti kon-

504