Nova Evropa

Једно је свакако јасно: данашњи економски теоретичари антикапиталисти пуштају с вида једну крупну чињеницу, а та је: да капитализам не болује услед и од капитала као такова, већ од злоупотреба капиталом. Капитал постаје опасан тек онда кад је у могућности да монополише било коју производњу или трговину, кад се толико осили да намеће своју вољу целокупном јавном животу једнога народа. Тој премоћи и злоупотреби капитала треба стати на пут; а то се поуздано неће постићи завођењем компликованих бирократских установа и непотребних мера, које упропашћују баш оног малог и средњег привредника, који не представља, и не може никада представљати, некаку опасност за друштво. Зар би ико био противан мерама које иду за укидањем бестидних пљачкашких монопола и картела, тих болесних израслина и отеклина капиталистичког система! Само, да ли су нове методе »планске привреде« у стању да излече ове болести, или још више доприносе каосу и кризи коју је она изазвала» Засад бар, колико видимо, јасно је да се сви ти експерименти ломе о леђа честитих пољопривредника и правих трговаца, који ни криви ни дужни западају све више у пауперизам. Јер, например, шта се постигло протекцијонизмомг Пошто је упропашћена индустрија индустријских земаља одговорила пољопривредним протекцијонизмом, данас је на реду и пропаст пољопривреде у пољопривредним земљама. А јасно је да нити — рецимо — ми у нашој земљи не можемо подићи с помоћу протекцијонизма довољно снажну индустрију, која би одговарала свима нашим потребама, нити Енглеска може протекцијонизмом повећати своју пољопривредну продукцију у толикој мери да храни становништво целокупне Велике Британије и без увоза. Чему дакле протекцијонизам2...

Много је срећније инспирисана била, чини нам се, предратна либерална енглеска економска политика са својим реформама у добро смишљеном правцу уништавања лоших последица злоупотреба капиталистичких монопола; она је храбро ударила посред главе капиталистичку аждају, нападнувши у постојећем систему баш оно што представља сталну неправду и опасност за данашње друштво: завођењем прогресивног пореза. С помоћу закона о супер-порезу на велике поседе и необрађена земљишта спроведена је нека врста аграрне реформе. Поред тога, заведен је закон о државном издржавању незапослених радника, чиме је отклоњена од Британске Империје опасност од буна и револуција. Све ово смишљено је са сврхом, да се стане на пут превеликом и за социјални живот погибељном гомилању богатства у мали број руку; али се притом није губило из вида, да основе привреде почивају на раду и благостању, тојест

514