Nova Evropa

знаком коначног побољшања опћих привредних прилика, несамо да је стао него смо се код неких папира повратили на раније курсеве. А сличан је и случај са цијенама многих артикала свјетске трговине. Колосално успјела конверзија милијардских државних дугова Француске и Енглеске показује само, да депресија још увијек траје и да капиталисти немају никакав бољи ангажман за износе који би постали слободни да нису пристали на конверзију. При свем том, ипак изгледа да је свјетска привредна депресија прешла своју кулминацију. Јер ако и нема трајнијег побољшања прилика, не може се говорити ни о погоршању. Додуше има још много болних мјеста акутних, која треба излијечити; али је то стање које траје већ подуже па тек сада долази до изражаја. Исто је тако ван сваке сумње, да се валуте још многих држава тресу и да ће доћи до попуштања у курсу; али су те валуте болесне већ од дуже времена, а само се покушава разним средствима да се спријечи оно што је неизбјежно. Исто се тако многе државе боре још са знатним буџетским дефицитима; али и то су стари гријеси, који се тек сада имају да испаштају. Једно стоји, да цијене свјетским артиклима више не падају; осим за пшеницу. Бар не испод минимума на којему су биле почетком љета. А ни незапосленост не узима веће димензије. Распрема трговачке морнарице такођер је некако стала; а и остали саобраћај не показује ново погоршање. Изгледа, према томе, да је криза дошла до своје најниже тачке. Сад ће вјероватно прилике остати на том најнижем нивоу неко вријеме, а међутим ће се мало по мало створити бољи предувјети и показати трајнији знаци опоравка. Додуше, тешко да ће се ускоро повратити ситуација онаква каква је била пре неколико година. Али ни то не може вјечно трајати, јер привреда увијек има способности да се прилагоди и најнижем стадију, док не дође вријеме побољшању.

Нас нарочито интересује, да ли је криза и код нас на измакуг Односно, какве су у том правцу перспективе за блиску будућност» Или: које све фазе морамо још проћи док не нађемо излаза из данашње депресије»

Наспрам других привреда, ми смо у извјесном закашњењу. Зато је нас и привредна криза захватила нешто касније него толике друге државе. Концем 1929, можда и ради ванредно добре жетве те године, ми још нисмо били у кризи. Јачи знакови кризе појавили су се код нас тек године 1930, кад су цијене аграрним продуктима почеле нагло да падају. Но и ту кризу осјетили смо само дјеломично, јер се за продукте сточарства, која грана у многим нашим крајевима игра одлучну улогу, још увијек дало получити повољне цијене, а није било ни већих сметња за пла-

557