Nova Evropa

Књиге и листови,

К. Сфорце „Неимари савремене Европе".

Позната књига грофа Сфорце — за време Рата талијанског посланика на Крфу и Солунском Фронту, а одмах после Рата талијанског Министра Иностраних Дела и супотписника Рапалског Уговора, који сад живи у добровољном прогонству у Белгији, — приказана је већ читаоцима »Нове Европе« од Dr-a Драгољуба Јовановића, под насловом »Искуства и судови грофа Сфорце« (у »Новој Европи« од августа 1931, стр. 95—108), па се нећемо даље на њој задржавати. Хоћемо само да забележимо, да смо ово дело сад добили и на нашем језику, у преводу с француског (дело је изашло истовремено на француском, енглеском, и немачком језику), са нарочитим предговором писца за ово југословенско издање. Превод се чита течно (колико смо могли на брзу руку утврдити), а преводилац је Илија Кецмановић, који је уједно и сауредник овог издања заједно са Свет. Лазаревићем. Издање је прва књига »Космоса«: »Сведочанства о великим људима и догађа јим а«. Штампа (ћирилицом) и опрема (у тврдом повезу, са сликама) су врло добри, па се књига сама препоручује. Издавачи обећавају, као идуће књиге ове серије, Бенедета Крочеа, Емила Лудвига, и друге одличне светске писце.

—У—

Musolini — mislilac. (Emila Ludviga: »Razčovori sa Musolinijem«|

»Uzalud će trčati za senzacijama« onaj ko bude čitao »Musolinijeve razgovore s Emilormi Ladvigom«, tako kaže sam Ludvig, A ipak je već zadatak koji je sebi postavio u ovoj knjizi po sebi senzacijonalan: »Ja sam hteo«, kaže, »pokazati svetu prvi put čoveka akcije kaomislioca,i u isto vreme neispustiti iz vida vezu izmedju njegove akcije i nješove misli. ..« Ispitavši i prikazavši radoznalome svetu znamenite polkojnike: Getea, Napoleona, Bizmanka, Linkolna, i političkog mrtvaca Vilhelma Il, te time zasluživši slavu svetskoga pisca; okušavši zatim svoje snađe na biografiji samoga Isusa Hrista (davši, u ovom slučaju, po mome зиди, delo drugoga reda), Emil Ludvigš je prišao Musoliniju ne kao predstavnik svetske reportaže, da mu postavi nekoliko pitanja najveće aktuelnosti, nešo da prouči — po mogućnosti — nješov unutrašnji svet i da mu da jednu imtimniju psihološku karakteristiku,

568