Nova Evropa

Трећи је пријевод човјека који ми већ одавна шаље каткада с Приморја по коју кратку пјесму или причу, чувајући своју анонимност, нежелећи бити штампан (част му!) и нетражећи од мене одговора (слава му!). |

Ево што ми Приморац, тај мој најдискретнији литерарни клијенат, ономадне посла:

Над свим врхунцима

Мук.

Крошњом на хумцима

Једва је чути

Дах ћуха. Глух

Је луг; н јем шути птица глас. Стрпи, и смирења твог

Већ шуља се час.

Хм! Јест у њој нешто. И читам је више пута. Но ипак ..-

Над свим врхунцима Мук.

»Над« — као и код Војвођанина. Или није ни он осјетио Гетеов »Џђег«, или није ни он могао наћи згодно рјешење. Има над његовим »врхунцима« нешто трептања, иако не онолико колико над Гетеовим »Отргеји«. А Приморчев »мук« доста говори, а хладно и мрачно. Ал је тај његов »мук« ипак само један дио, само један од атрибута Гетеова много опсежнијег и богатијег »Еић«. — Па онда:

Крошњом на хумцима Једва је чути Дах ћуха.

Не знам да ли бих могао прегорјети с њиме Гетеове »Wipfeln«, па се задовољити крошњама стабала на хумцима. Можда и бих. И онај »дах ћуха« није лош: Приморац зна спекулирати вокалима као какав грлати талијански баритон; и у том би ме погледу могао лако завести. Његов је експерименат прилично занимљив. Но онај ми је »ћух« — и ако ефектно вокализиран — превише земаљски; Гете га није требао, а можда га није ни хтио. — Да видимо H остало.

Глух Је луг; н јем шути птица глас.

Све су то дуге лагане ријечи с вокалима згодно постављеним и понајвише тамних боја. Духовито и ингенијозно

30

OR JR AONIU