Nova Evropa

П. Е. Н. заступа гостољубно пријатељство међу писцима, и у њиховој властитој земљи, и наизменично с другим земљама;

П. Е. Н. заступа начело, да његови чланови не тре ба да чине и не треба да пишу ништа што би ишло у корист рата;

П. Е. Н. заступа у свему што човечније држање и поступање, неулазећи ни у какву непосредну везу са државном и партијском политиком, те клонећи се и речи са дефинитивно политичким значењем.

И, напокон, оснивач ПЕН-клуба, госпођа Досн Скот, одговарајући једном приликом на питање како је постао П. Е. Н. и шта сад ради, истакла је, међу осталим, да је оснивање ПЕН-клуба било једном од последица Рата, када се у свим културним земљама осетила жеља и потреба за зближавањем, након толике мржње и грдних неспоразума међу народима: »Цела Европа данас зна«, рекла је, »да НЕ 5 стоји на страни потиштених, на страни оних који су трпели — или још трпе — за своје мишљење, да се не меша у политику, али да је одлучно против рата... Његов дубљи смисао лежи у настојању и раду да спаја народе и доведе их у што ближе и пријатељскије односе« А завршила је свој говор речима: »От. Масарик, далековидни Председник Чешкословачке Републике, и почасни члан П. Е. Н.-а, увиђајући шта он може вредети у будућности, те позивајући своје пријатеље да му приступе, истакао је у исти мах, да је ПЕН-клуб, стварно, једва и почео са радом; а један пољски лист говори о њему као о тихој и невидљивој десној руци Друштва Народа...

Горњим речима најпозванијих тумача циљева и зада“ така ПЕН-клуба, које јасно обележавају идеолошку линију ове данас највеће и духовно најважније међународне установе, придружује се »Нова Европа«, поздрављајући овогодишњи Конгрес који се одржава у нашој земљи. Ми делимо мишљење председника Масарика у оба правца: да је организација П. Е. Н.-а тек на почетку свога рада, али да је пред њом поље широко и улога благодарна; а допуштамо себи да допунимо и развијемо мисао пољског листа, У смислу да би се, с временом, однос између П. Е. На и Лиге Народа имао обрнути, тако да ова стална седница званичних изасланика појединих држава и нација постане десном руком и егзекутивом оног незваничног радног савеза који садржи и обухвата најнапредније и најкултурније мозгове целога човечанства, те којему би — и по природном праву и по логичном разбору — морало напокон, пошто се одстране неспоразуми и преброди међусобно непознавање међу нацијама, припасти духовно вођство над светом и људским родом.

194