Nova Evropa

Mora se naime razlikovati izmedju primarne sladi, Која dolazi od predaka i koja je ušla u krv, od one druge, sekundarne, gladi čoveka bačena na ulicu, bez sredstava i bez pomoći, koji ima ielesno da propadne. Primarna glad ima izvanredno dobrih posledica: ona izaziva žudnje kod čoveka, a velike žudnje — U Vezi sa sfrastima — stvaraju jaku volju, borbenost, smelost; dok obratno, prezasićenost može da dovede do učmalosti, dekadencije, Otud su gladni uvek bili najbolji vojnici narodnih ustanaka, revolucijonarnih pokret4, i t, d,, i od njih i njihovih pokreta je obično dolazilo osvežavanje društva i narod4, I naša balkanska »raja« bila je gladna; Karagjordje, u saradnji sa drugim narodnim vodjama, podigao je ustanak sa gladnom rajom, ali svakako junačnom, jer ih je vodila viša ddeja,

Samo, Slad i od nje izazvane požude i strasii treba da budu obuzdani, i čovek velike požude i strasti može samo alo je disciplinovan, i drži sve u harmoniji, imati veliku vrednost te igrati vidnu ulogu u društvenom životu, Inače, glad u društvenom životu izaziva kod ljudi: bezobzirnost, gubljenje svih skruDulš, ne-etičke i mesocijane motive, halapljivost, i strahovitu mržnju. Gladni moraju ostati u jakim vezama svoje krvne zajednice, ili uže socijalne sredine, da ih sputava i drži u disciplini, inače su opasnost i napast za društvo i državu, kao glavni izvor korupcije i drugih zala, Iz ovoga razloga se i zadržavamo malo duže na ovome momentu, koji nam se čini od neobične važnosti, U našoj novoj državi ne treba nam ni gladnih ni prezasićenih; a mi imamo mogućnosti da naše društvene i ekonomske prilike uredimo do te mere da nestane gladnih, Nama treba mirnog i staloženog razvitka, da bi sve snage iz svih naših krajeva došle do svog izražaja; a pored naših plemenskih, pokrajinskih, i verskih antagonizama treba bar da nedaće koje dolaze usled gladi {i primarne i sekundarne) što pre i što radikalnije izlečimo i otklonimo,

Kad se utoli prvobitna glad, čista težnja za hranom i najprečim potrebama čoveka, onda ta glad s otaca često prelazi na sinove, odnosno može da na njih predje, kad ovi dodju u bolji materijalni položaj, i kad su potpuno siti: primarna glad može da se pretvori u prekomernu težnju za materijalnim dobrima, za novcem i druđim, i daleko ртеКко рофтеђа га одгžanjem svojim i svoje porodice. Ta izvedena glad nema granic4, niti bira sredstva, i ti sekundarno-gladni nalaze se na svim položajima i u svim zvanjima, njih ima polupismenih i potpuno školovanih, i stoga su oni u životu opasniji od primitivno i primarno Sladnih, I kod seljaka, kad dodje u bolje materijalno stanje, može da se razvije ova sekundarna glad, iako se ona onda. bitno razlikuje od buržoaske, po svojim posledicama: kod seljaka ona izaziva težnju da ima što više zemlje, marve, zđrada4, orudja, hrane; upravljena je dakle na konkretna materijalna

279