Nova Evropa

Knjiga XXVI, Broj 9. 26. septembra, 1933

За нову југословенску оријентацију, на устук малодушности И кризи идеализма.

Мутне су данас европске зоре, замрачени су видици, па нам око једва сеже до сусједова плота. Тле је под ногама нестално. Тутњи негдје у дубини, те не знамо ни дана ни часа гдје и када ће провалити пламена лава, да сатре зло сјеме Каиново, које се је размножило на нашем планету. У опћој неизвјесности, у кризама и депресијама, у мутежу проблема без рјешења, у стагнацији добре воље и полета, у резигнацији која граничи очајањем, згрчио се свак у свом куту, неки отровани завишћу и мржњом, неки испуњени зебњом пред сутрашњим даном; неки с равнодушношћу која поражава; а мало који с непомућеном ведрином праведника, који зна да свако зло није за невољу, и да нема ничега што би живот данас могао отети а да сутра не поврати.

Мислећи само на јучер и гледајући на свој сломљени понос, на преварене наде, или на изгубљено злато, заборављају многи, да због њих живот неће стати, да се ништа неће пореметити њиховим враћањем или свраћањем, као што се падом једног метеора не поремећују ред и равнотежа све мира. Мислећи само на данас и водећи бригу једино о пролазним дјелима и материјалним добрима, други пуштају с вида поуке које је живот дао човјечанству кроз тисућљећа; заборављају, да »Бог не плаћа сваке суботе«, и да је живот стрпљива вода којом су толики други прије њих гусарили док их једнога дана није прогутала заувијек, заједно с оним што су за себе напљачкали. Оно мало праведника који сачуваше непомућен поглед за прилике, и за људе и за ћуди и могућности, те који стрпљиво мисле и раде за сутра, носе у себи заставу будућности, коју ће неокаљану предати млађима, да је они чувају и носе, и да је не напусте у данима клонућа и безнађа.

Док се Југославија рађала, у свијету је владао незапамћени каос, али ми смо били пуни радосна очекивања и блажена одушевљења, те нам све тјескобе тадањих дана нису могле помутити вјеру у наш идеал. Стање у којем се данас

393