Nova Evropa

viših kručova«, u kojima su se pojavljivali stranci {naročito Francuzi) u velikom broju, ali čiji je jezik bio toliko čudnovat da su njihovi živi sunarodnici tvrdili, kako je posle velike Revolucije sasvim iščeznuo onaj aristokratski rafinirani žargon kojim su ovi Francuzi iz romama razgovarali, Medjutim, ono što je važno i značajno, jeste da su ruski pisci primenjivali strame ideje uvek na ruska lica i na domaću sredinu, dok stariji simbolisti uvode u rusku književnost čitav niz stranih sižeja, Tu valja spomenuti ı Mereškovskog sa »Julijanom Ampostatom« ı »Leonardom da Vinči«, i Brjusova sa »Vatrenim Andjelom«, i Kuzmiпа sa mnoštvom priča iz zapadnog života, ili ruskog društva XVIII stoleća pretvorena u neku vrstu francuskog ambijenta. Naporedo s njima istupaju i slikari (Somov, Benua, Čehonjin), koji se zanose puderisanim perikama, Versaljskim Vrtom, markizama, i tome sličnim, I pesme, ukoliko nisu bile čista lirika, rado su obradjivale slične teme, što se najbolje ogleda na epigonima ı degenericima, kakvi su bili Igor Severjanin, ili kabarotski pevač i pesnik Vertinski, koji u svojoj sredini nisu nikad mogli da nadju zdodnu temu, pa su se stalno obraćali prošlosti ili nečem stranom 1 fantastičnom,

Pored neobičnog sižeja, rani simbolisti unose u književnost veliko poštovanje prema samoj reči, uzimajući je kao neku samostalnu vrednost, Stara lozmka »umetnost radi umetnosti« izbija na površmu sa neobičnom snagom, Još dalje sprovode ovaj princip takozvani »ak mejis{ii«, medju kojima treba naročito istaći Anu Ahmatovu, koja teži da postigne »stvar po sebi« (>»Ding an sich«), U ondašnjim Kmjiževnim prilikama, ovo je bilo preko potrebno, jer pisci realisti, kao i slikari, bili su upućeni potpuno na sadržinu, pa su njoj žrtvovali potpuno i stil i oblik; u slikarstvu su bile utrule sve boje, dok se u književnosti — čak i u pesništvu — na čitaoca htelo uticati isključivo tendencijom a ne 1 estetičkim putem, Stariji simbolizam ima s ovim tek relativnu vezu, i bilo bi tačnije da ga nazovemo a | egorizmom, jer se on rado služi zamenom jednog predmeta sa drugim sličnim, neulazeći nikako u njihov unutarnji značaj. Ovo je bio povratak ka srednjevekovnoj skolastici, a nipošto ka srednjevekovnoj mistici, pa su protiv ovo8 i ustali »mladji simbolisti«, koji su formalno učenici i nastavljači starijih (naročito Brjusova), U ličnim filozofskim diskusijama sa dijalektičkom grupom Mereškovskog {sam Mereškovski, Zinajida Gipius, Filozofov), kod mladih se teoretičara izradjivao jasan pogled na svet, i Jedinstvena knjiga svoje vrste, delo A. Bjelos o simbolizmu, jeste plod tih diskusija, i opširne prepiske koju je on vodio kao pravi romantičar,

Prva i osnovna razlika ovih krila tobože istog pravca sastoji se u tome, da su stariji bili, kao što smo već spomenuli, ljudi isključivo intelektualističkog tipa, »hladna vatra« svoje vrste,

469