Nova Evropa

dok su mladi živeli i pisali samo srcem, Uzevši od svojih prethodnika novo merenje značaja reči, oni se — u svemu što se tiče teme — vraćaju k staroj ruskoj tradiciji; izuzimajući »Ružu i krste Aleksandra Bloka (koja je uz to delo romantičarsko, sa neodredjenom temom u pogledu mesta i vremena), mi ne nalazimo kod ove grupe stranih sižeja. To se objašnjava dosta јеdnostavno time što su mladji simbolisti osetili potrebu dubljegć obrazloženja svoda stvaranja nedo artizam njihovih otaca, te su najbližu polaznu tačku našli u početnom slovenofilstvu. Po našem mišljenju, pri stvaranju ove veze igrali su svoju ulošu: prvo, sličnost same psihologije dvaju pokolenja — Tridesetih Godina XIX stoleća i početka XX stoleća, —i isto tako slični politički i socijalni uslovi u kojima su živeli; a onda i jaka politička reakcija, koja daje mogućnosti da se slobodno razvijaju samo apstraktne ideje imteligemcije, a stoji daleko od realnih potreba naroda iako ба voli egzaltiranom ljubavlju. Ovo je stvaralo atmosferu u kojoj su živeli i disali vodje simbolizma kakvi su bili Blok i Bjeli. Kao i slovenofili, oni su neizbežno postajali ljudi verski zagrejani, pravoslavni, i ubedjeni u to da je narod »bogonosac«:

I ti, stihijo-olujo,

ti luduj i mene pali,

o Rusijo, Rusijo, Rusijo, —

Mesija si budućega dama.

Tako se potpuno jasno izrazio [1917] A. Bjeli, ponavljajući ono što je ispevao u »Skitima« i »Kulikovu polju« Blok. Ali nesamo u apologetici domovine i naroda približuju se simbolisti slovenofilima; i u nastupima svirepe samokritike i očajanja, A. Bjeli govori reči veoma bliske onima što su se čule od Homjakova i Alsakova: »Dosta; ne čekaj, izgubi nadu, iščezni, moj jadni narode,... iščezni, iščezni u prostoru, o Rusijo, Rusijo moja!...«

Ipak, proročanski i mesijanski ton uzima kod Bjelog toliku nadmoć da se najzad završava tako nečestitom knjigom kao što je »Na granici dvaju stoleća«, u kojoj on Sdovori o prošlosti nesamo kao renegat nego čak pripisuje boljševizmu neku božansku misiju. Uostalom, to kod njega nije prvi put: jedared ranije on je, trudeći se da prestigne svoga večitoS prijatelja-neprijatelja Bloka, pisca »Dvanaestorice«, objavio knjigu »Hristos voskrese«, u kojoj se Hrist identifikuje sa boljševicima, koji su se baš onda maročito jako isticali terorom,

U svojoj drugoj fazi, dakle, simbolizam ostaje mesijanski i pravoslavan, i — poput poljskos literarno8 mesijanstva — služi se često likom Hrista na mukama, Uglavnom, to nije nikakva nova ideja, i ona odgovara primitivnoj romantičnoj nacijonalnoj samosvesti koja ne dopušta demokratske jednakosti naroda, U

470

O RNA