Nova Evropa

кад се већ пошло на моду, то буде темељито — до краја — мода!« — подругивао се Москви још Гогољ; већ је он знао за ту њену женску слабост. Уосталом, ова стална јагма за новим није само њена женска ознака, то долази још и од њене младости: нова Москва, која живи покрај, поврх, и кроз стару, шестогодишњу Москву, навршила је тек шеснаесту! Од неочекиваних шарених комбинација старога и новога у Москви, добијаш вртоглавицу.

ЈЉењинград је строжији: он и сада, као у времена Гогоља, »не воли шаренило боја«. Љењинград остаје — прозор у Европу, на Запад; док је Москва постала — вратима, кроз која са Истока, преко Азије, проваљује у Русију Америка. То је дакако само схема. У животу, а поготово у њену огледалу — у умјетности, нема такове географске тачности; ту — одједном, дрски московски вихор пројури Њевским Проспектом, ту — кричећи московски трг тихо лежи крај подножја строге сјене пићербуршког »Мједног Јахача«. Али, унаточ такових премјештања, кроз све мијене, у свим зрцалима, распознати се може лице ових двију престолница; а нарочито се јасно то види у каменитом зрцалу архитектуре, у томе какав је траг оставила Револуција у Љењинграду а какав у Москви.

Пићербург је растао, као владајући императорски град, — њега су градили: фискус, држава, и систем. Већи дио зграда, које опредјељују његову физијогномију — велебни радови Растрелија (Казз те ), Гваранжа (Омагепбе), Томона, Вороњихина, — спада у епоху Јекатерине, првих Александара, и Николаја. Лоши укус посљедњих императора није, насрећу, доспио да удари свој жиг сјеверној престолници. Основна архитектонска композиција Пићербурга била је већ довршена прије њихове владавине. Овакав је он дочекао Револуцију, и та његова довршеност и архитектонска цјелина учинили су да је он и послије Револуције сачувао своју пријашњу физијогномију. За ново није више било нигдје мјеста, осим у предграђима; и тамо је Револуција оставила трагове, тамо — око Пићербурга — постепено расте Љењинград, чији је основни елеменат врло успјело компоновани блок нових радничких кућа, са огромним, одлично уређеним казалиштем (»Дом културе«), и исто такви »домови кул: туре« по осталим радничким четвртима.

Сасвим другачије, источњачки, грађена је царска Москва: каприцијозно, разбарушено, шарено, без икакова система. Њеним растом није руководила ничија воља. За разлику од императорског Пићербурга, она је била — велепосједничка и трговачка престолница, престолница велетрго:ваца понајвише. Урођеници какве уралске забити, или вол-

473