Nova Evropa

лас

а BOG Oaza

njim crtao gdlave (muške i žemske), U dva ili iri maha govorio sam mu da produži izdavanje »Ne vena«, i da nije potrebno da piše nove pesme za decu, već da preštampava iz ranijih brojeva, jer mi za decu sad nemamo ništa; »Neven« je uvek savremen, a više se nigde ne može dobiti, On mi je odgovorio, da je njemu vrlo nezdodno da preštampava svoje stare pesme, i da bi to mogao učiniti samo kad bi neko sa strane to od njega tražio, i kad bi se našao izdavač koji bi vodio brišu o šlarmpanju i rasturanju lista, Za to vreme bio sam Код пјеба jednom ili dvaput {sedeo je sa svojim poćerkama u staroj kući St. Veljkovića na uglu Krunske i Knez-Miloševe Ulice gde je sad palata Vračarske Zadruge), ali se sad ne sećam kojim povodom i zašto,

Kad vam se dopala moja beleška o postanku mjegove pesme »Svetli grobovi«, i o uspelom našem pokušaju da se pomogne porodici Gj, Jakšića, da vam ispričam i o jednom neuspelom pokušaju da se pomogne živom Zmaju, u kome sam 1 ja uzeo učešća,

Godine 1884/85 bio sam u Beču, i sve mi se čini da je tada u Beču živeo i Zmaj. Od mnogobrojnih Srba djak4 bio je pok. Mita Nikolić i pok, Paja Jevtić, medicinari, a bio Je s porodicom i pok, Pera Despotović {valjada je i on nešto slušao na univerziletu), Zmaj je živeo vrlo oskudno, što је Despotoviću bilo poznato, i on nas pozove jedne večeri k sebi na večeru da se dogovorimo kako bi mu se moglo pomoći, Posle duših razgovor4 odlučimo da celu stvar predstavimo Jednim pismom pok, Jovanu Boškoviću, da gleda sa svojim prijateljima da mu se izradi kakva pomoć od Srbije, Na vladi su tada bili naprednjaci {a ni liberali nisu dobrim okom gledali na Zmaja zbog njegovih političkih pesama), i Bošković ne uradi ništa, nego nam odgovori da mi uzmemo akciju u svoje ruke, što mi, razume se, nismo mogli učiniti. Ja se sad ne sećam tačno sadržine ni našeđa pisma ni Boškovićeva odgovora {ali mislim da bi se naše pismo moglo naći u hartijama Boškovićevim Код пјебоуе зе тепе 6-се Героsave Boškovićeve profesora u penziji, — ona Je i meni dala jedno moje ,„polittčko-lično' pismo pisano Boškoviću iz Lajpciga 1887, povodom пјебоуе polemike sa tadašnjim ministrom prosvete M. Kujundžićem; a pismo Boškovićevo možda je sačuvano kod ćerke Despotovićeve, udate za gjemerala Živka Pavlovića),

Ja ne znam čijom su inicijativom Zmaj i Lj. Nenadović dobili kao »narodno priznanje« doživotnu pomoć, svaki po 3000 dinara godišnje, ali znam da je Nenadović kao „Srbijanac' uzet da bi lakše kroz Skupštinu prošao Zmaj kao ,prečanin' (Nenadović je živeo u Valjevu, i već odavno Je imao toliku penziju, le nije bio tako potreban kao Zmaj), Sećam

537