Nova Evropa

расположен, а у приватном животу боем и сиромашан. Уредни »пургери«, дабогме, нису могли разумети, да човек — ма он био и песник — долази са свежег гроба своје жене са цветом у рупици од капута, — отуд њихови чудни погледи! Па отуд, вероватно, и легенде о неискрености Змајевој и његових »Ђулића« и »Булића-увелака«. А ипак, има ли искреније лирске песме од оне — »Кад сам био на твом гробу .. .«” Али, да не идемо предалеко.

За гроб Ружин у Панчеву, рекла ми је госпођа Касапиновић, да је био прекопута од гроба Мишковићева (уза зид), на половини стазе између гробљанских врата и Касапиновићеве Гробнице, те да су »на њему биле засађене две тује, а било је и зимзелена на ниској површини«. Доцније је, каже, при преносу, било неспоразума с идентификовањем тела Ружина, па би панчевачке Српкиње — које су ове године (пре четрнаест дана) приредиле помен Ружи и обновиле 10] гроб — учиниле роду глас ако би дале прикупити све податке о смрти и сахрани Руже Змајеве, о прекопавању њена гроба и преносу њених костију, и уопште позвале кога да тачно забележи историју њене смрти и њена гроба, који поуздано спада међу »светле гробове« што их има Панчево.

2. Zmaj i predratna Srbija.

Još povodom dvadeselipetogodišnjice od smrti Zmajeve, »Nova Evropa« nameravala je izdati jedan Zmajev Broj, pa je pozvala bila više svojih saradnika da pošlju priloge za taj broj. Medju ovima nalazio se je i sada već pokojni Ljuba Stojanović, izdavač Vukovih Dela u državnom izdanju i pisac monogralije o Vuku, inače poznati javni radnik i političar (bivši Ministar-predsednik nekadašnje Srbije, i t. d.). On je u »Srpskom Knjževnom Glasniku« onom prilikom (1929) napisao bio vrlo zanimljivu belešku o Zmajevoj pesmi »Svetli črobovi«, pa me je to potaklo da i za »Novu Evropu« potražim od njega kakav podatak iz njegovih uspomena o Zmaju, Pokojni Ljuba Stojanović odgovorio je na to sledećim pismom (iz Beograda, 11. oktobra 1929):

Dragi g. Ćurčine,

Čudite se da vam se odavno nisam javio. Pa kako ću, kad ne dadu pomoliti ni zuba a Като | једка!,..

Žao mi je što o Zmaju ne samo да пе гхплат »тповбо«, nego gotovo ništa. Ja sam Zmaja vrlo malo poznavao. Jedno vreme bili smo zajedno u Upravi Srpske Književne Zadruge. On je redje dolazio na sastanke, i vrlo je malo govorio, Obično je za vreme sastanka na hartiji koja je bila pred

536

A O KNIN