Nova Evropa

ке. Тада је он спевао песму: „Кад сам био на твом гробу, и друге. Једном се враћао с њена гроба закићен цветком, па су га сви чудним погледима пратили, — тада је спевао ону песму.

»Од њених сам познавала само једну њену сестру, учитељицу, коју сам при преносу њених костију овде на њену гробу упознала. Од фамилије њене матере познавала сам госпођу Сретеновићку из Београда. Ближа обавештења о њеној фамилији може дати кћи госпође Сретеновић, госпођа Топонарски, која сад живи у Београду (у улици где је Санаториј „Врачар').«

Нисам, нажалост, доспео користити се податком и потражити госпођу Топонарску, рођену Сретеновић, у Београду.

Кад ми је госпођа Касапиновић, у својој кући, предала (20. априла 1920) горњи рукопис, она ми је и усмено, опширније, испричала ове своје успомене, одговарајући уједно на нека моја питања. Тако ми је рекла међу осталим (и ја сам то још тада записао), да је Ружа била »омалена, кратке ошишане смеђе косе и необично живих и паметних очију«, и да је била лепа, што се не слаже с оним што је »од некога који је покојну Змајеву жену лично познавао« чуо Богдан Поповић (види чланак »Шта је велики песник«, у његовим »Огледима« књига |, стр. 188-189): да је била »црна и мала, и ружна«; али се слаже с оним што је Г. Богдан сам шчитао с лица на њеној слици. Још ми је рекла госпођа Касапиновић, да Ружа није имала много укуса, додајући: »Али није ни могла, због материјалних околности«, те понављајући оно што је написала о Змајевој дарежљивости.

У Панчеву нису дочекали и предусретали Змаја како се он надао. Разлог тому налази стара госпођа Касапиновић »у том, што је њега требало нарочито ободравати и позивати, а то Панчевци нису чинили«. Распитујући о томе и код других старих Панчеваца, ја сам могао утврдити, да се Змај у Панчеву одиста није врло добро осећао, и да га нису много призивали, ни као човека ни као лекара, што је наравно утицало и на његово материјално стање. Држим да се не варам ако као дубљи разлог овоме хладном односу између Змаја и тадашње панчевачке српске интелигенције означим онај исти због којега и Љубомир Недић — по речима Богдана Поповића — »није марио целокупнога Змаја, Змаја песника и јавнога радника заједно«, — није га марио лично: панчевачки бољи кругови, међу које је дошао Змај, били су тада листом конзервативци, пречански »нотабилитети« и »либерали« (као што је и Недић био србијански либерал), угледни и имућни грађани (»буржуји« по данашњој терминологији), док је Змај нагињао радикалима, био револуцијонарно

535