Nova Evropa

би да буде мирољубиво (хришћанско-социјалне странке) или брутално (нацијонално-социјалистичко-фашистичке организације). Присталице антисемитских покрета налазе се у свим друштвеним слојевима, али те покрете подржавају нарочито: хришћански велики и средњи привредници; мала буржоазија и чиновништво; и војни кругови, са студентима високих школа. Представници антисемитских покрета налазе се нарочито у овим земљама: у Немачкој, Аустрији, Маџарској, Пољској, Румунији. Није сасвим јасно, како антисемити претстављају себи, шта ће се с Јеврејима десити ако им се одузме могућност привредне делатности; али многи мисле на протеривање Јевреја по средњевековном узору, док умеренији елементи сматрају да би достајало ако би се Јевреје могло потиснути у класу радника или других незавидних звања.

Друго гледиште заступају социјалисти. Сматрајући да је стање Јевреја само последицом капиталистичкога поретка, који им је омогућио, да напредују и да живе у благостању у незаслуженој мери, социјалисти желе променом привреднога поретка подједно променути и лоше последице старога стања. Укидањем власништва и одстрањењем буржоазије као експлоататорске класе укинуле би се и неједнакости у привредном положају друштвених слојева. Јевреји би у општем нивелирању дошли сами од себе на место које им припада. Стога није потребно да се ма шта предузима нарочито против Јевреја, јер се не сме допустити да борба против капитала застрани у борби против једнога дела капиталистичке класе. Будући да има много Јевреја који симпатизују са социјалистичким схватањима, то је природно да има много Јевреја који су у социјалистичком покрету управо на водећим положајима, и да је социјално-демократска струја, којој припада поред пролетаријата у ужем смислу и добар део чиновништва и ситне буржоазије Средње Европе, онај политички смер који је после Рата уживао велике симпатије ширих народних слојева.

Сами Јевреји су, у погледу решавања јеврејскога питања, подвојени. Подвојеност долази углавном од социјалне неједнакости Јевреја, о којој смо напред говорили. Они Јевреји који су током 19. века успели да дођу до материјално повољних прилика и до имовине, махом су се одвојили од традицијоналнога Јеврејства: 'многи су се покрстили, а многи су остали само по имену Јевреји. Може се рећи, да је крупна буржоазија готово сасвим асимилована својој околини, или да се бар труди да то буде. Напротив, они Јевреји који су економски заостали, као и они који потичу из Источне Европе — овамо ваља убројити Русију, Пољску, Румунију, и део Аустрије с Маџарском, — већим су делом остали верни Јеврејству и јеврејском специфичком животу. Та појава по-