Nova Evropa

жоазија губе своја. имања и свој положај, нешто услед инфлације нешто услед других економских непогода, којима узрок лежи у ненаданом полету сада већ декадентнога капитализма, који у грчевитом кривудању показује све знакове тешке болести. Јевреји успевају да и из тога стања извуку неке користи, те вал антисемитизма осиромашенога средњега сталежа и малога човека узима све веће и веће размере. Немачка и Аустрија, али и Маџарска, Пољска и Румунија, стоје под утицајем врло моћних и борбених антисемитских покрета. Источно-јеврејски пролетаријат није толико погођен тим антисемитизмом; али ту опет наступа нова непогода. Разуларени и неконтролисани капиталистички систем ствара у Европи тешку аграрну кризу. Сељаштво страдава и једва живи у Пољској и Румунији. Није боље ни у Совјетској Русији, где — поред дезорганизације и расула — прети сељаштву још и смрт од глади. У таквој околини Јеврејин мора да страда. У економском погледу зависан од сељака, страдава он с њиме, а ипак га то не штити од мржње коју сељак мора да осећа противу Јеврејина, будући да овај, као трговац или мањи занатлија, редовно долази према њему у положај повериоца према дужнику који не може да плаћа.

У Југославији је број Јевреја мален, а и криза се није у толикој мери појављивала као у другим земљама. Било је додуше и код нас ту и тамо антијеврејских испада, али углавном је после Рата антисемитизам мировао. Економско стање Јевреја могло би дати повода за антисемитизам заправо само у бившој Хрватској и у бившој Војводини. Ме: ђутим је хрватски елеменат, из специјалних разлога, прилично толерантан и привредно засада још сразмерно незаинтересован, тако да не налази потребе да заузме борбени став. У Војводини опет владају такве нацијонално-политичке прилике да није било места за антисемитизам. Политичка је власт у рукама југословенског елемента, који имаде рачуна да политички неутралне Јевреје не тера у табор народних мањина, а уколико се они у том табору већ налазе, настоји их привући к себи. Државна власт је конзеквентно стално заузимала пријатељски и добронамерни став према Јеврејима, за што су јој ови благодарни.

Јеврејско питање се управо састоји у том, да треба пронаћи могућност, како би се изгладиле опреке између Јевреја и њихове околине.

Наједноставније гледиште заузимају антисемити. Они кажу, да су Јевреји без оправдања заузели економске и друге позиције у нацијоналној привреди и култури, па да их с тих позиција треба систематски и без обзира потиснути. Већ према ставу појединих личности, то потискивање имало

15

прав називи