Nova Evropa

све Јевреје, како на асимиланте тако и на цијонисте. Још се може рећи, да је цијонизам уживао симпатије антисемита, јер су цијонисти обећавали да ће се Јевреји преселити у Палестину; те да ће на тај начин удовољити антисемитским захтевима. За неколико година после Рата цијонизам је готово свугде имао за собом већину Јевреја, или бар оних Јевреја који су се за јеврејство интересовали.

H у Југославији су Јевреји углавном пригрлили цијонизам. Асимилаторских Јевреја било је доста мало, јер је било мало крупне буржоазије јеврејског порекла. Код шпанских Јевреја није нацијоналан став у јеврејском смислу, дакле јеврејски нацијонализам, био нека новост, јер ти су Јевреји међу другим народима Балкана увек живели својим народним животом, а признавани су од других народа, будући да је и код других народа народност била уско везана за веру.

Изгледало је, према томе, после Рата, да ће се с помоћу цијонизма моћи пребродити тешкоће Јеврејског Питања. Али се је морало брзо увидети, да је колонизација Палестине као јеврејске нацијоналне домовине необично тешка ствар. У првом реду, у Палестини је међу далеко многобројнијим арапским становништвом настало оштро противљење јеврејској колонизацији. Коликогод су се Јевреји трудили да доказују Арапима, да ће колонизација донети Арапима велике користи, и да ће палестински Арапи уз Јевреје моћи да живе сасвим слободним животом, ипак није успело Арапе о том убедити. Нема сумње да су и Јевреји и Енглези потцењивали Арапе, мислећи да ће та некултурна маса без даљњега дозволити насељавање Јевреја у Палестини. Немири су се ређали за немирима, док није 1929 дошло до тешкога покоља Јевреја од стране Арапа. И Енглези су почели да узмичу од својих ранијих свечаних обећања, кад су видели да би због Палестине могли да навуку на себе мржњу целога арапског Истока, а можда и целога муслиманскога света. Данас је ситуација та, да Велика Британија покушава спречити јачу колонизацију, и да иде за ограничавањем сваке јеврејске експанзије у Палестини.

Но и без обзира на Арапе, било би тешко населити Палестину. Сиромаштво земље је сувише велико а да би се простим колонизирањем јеврејских земљорадника могла постићи њихова трајна стабилизација. Та колонизација је и веома скупа, и изискује огромне жртве за цело време колонизирања, па још и дуго времена иза тога. Помишљало се на некаку индустријску акцију; али и та не може показати нарочите резултате, јер у случају индустријскога пласирања капитала мора неминовно доћи до упославања арапске радне снаге, која је знатно јефтинија од јеврејске, будући да арапски радници живе много примитивнијим животом од Јевреја. Ипак