Nova Evropa

Место уметничког прегледа. Опет хајка на Мештровића. (Земунски Мост с београдске стране.)

Опак човек, тај Мештровић! Опет је хтео да испред носа својих другова-уметника однесе толике милијоне! Срећом се ту нашао пријатељ Бранко Поповић, са својом »објективном и савесном критиком«, да спасе — поред милијона —_ и »естетику Београда«, и Земунски Мост од Мештровићевих »коњаника«, и београдске уметнике од конкуренције, па чак и самог Мештровића — од њега самог! Само, ко ће уметност и уметнике спасти од оваких пријатеља»...

Београдска »Правда« од 3. марта донела је извештај са скупштине Удружења Југословенских Ликовних Уметника, под крупним насловом: »Да лиће се на Земунском Мосту поставити Коњаници Г. Ивана Мештровића, за које биималодасеплати 22 милијонадинара«, и поднасловом: »Оштар протест Удру“ жења Ликовних Уметника против поступка Г. Мештовића да ли Г. Мештровићеви „Коњаници упропашћују естетику Београда2«... Скупу је председавао архитект Д. Брашован, а главни говорник био је Бранко Поповић, предавач историје уметности на Техничком Факултету, и — у доколици — сликар; они су опширно изложили питање о којем се ради (пројекат Мештровићевих »Коњаника« на Земунском Мосту), а након дискусије — Бранко Поповић је »резимирао све критике и приговоре у својој завршној речи«, поделивши их на двоје: 1) »На чињеницу, да Мештровић долази до послова избегавајући уметничке форуме«, и 2) да је тај његов (Мештровићев) посао — Т. ј. ти »коњаници« и цео пројекат за њихово смештање — »антискулптуралан, антиархитектонски«. Обојица, и Председник и известилац, констатовали су, да су радови на новом Земунском Мосту — који је као такав довршен — рађени у три перијода, тако да је његова изградња вршена »на парче«, да Мост »представља типичну штурост, суви шаблон«, те да — »посматран с естетске и архитектонске тачке« — »не може служити на понос југословенској престоници«. Г. Поповић се је нарочито задржао на трећем перијоду послова, поверених друштву »Батињол«, које је »са своје стране позвало неке београдске уметнике да израде пројекте«, тако да су »три рада с овог незваничног конкурса упућена надлежнима«, док је »пројекат београд ског излаза у византијском стилу« израдио руски архитект Краснов. »Одмах после тога појавио се г. Мештровић... .« Предложен је одбор за резолуцију.

93