Nova Evropa

Начинићемо пре свега једно упоређење. Још је многима у свежој успомени боравак пок. цара Фрање Јосифа, године 1910, у Сарајеву. Ко се не сећа онога двоструког кордона наоружане војске по свим улицама куда је Цар пролазио! Исто се тако добро сећамо оних возова пуних »сумњивих« лица, која су пред долазак Цара отпремана у сврху интернирања на Пале у близини Сарајева. Сама варош Сарајево врвела је поверљивим лицима и агентима који су све што им је ма и најмање сумњиво изгледало достављали полицијским властима. Укратко: безбедност старога Монарха била је савршена, осигурана свим средствима. Тако одлично изведена организација сигурности боравка Цара у Босни била је спроведена несамо у Сарајеву него и у унутрашњости, а нарочито дуж граница, што се даде неоспорно доказати из поверљивих аката те године. Исто је тако била организована до у танчине и обавештајна служба ван граница Босне, а из шифрованих брзојава тадашње Земаљске Владе у Сарајеву (бр. 574 од 20. маја 1910, и из акта бр. 2777 през. од 22. маја 1910) може се утврдити, да су власти биле обавештене да се противу Цара опрема неколико атентата, иако се тада у омладинским круговима говорило да би било »највећа лудост, дићи руку на старог Цара, који је већ једном ногом у гробу«. Речју, био је покренут цео полицијски апарат; а из једног наређења Земаљске Владе (бр. 2668 през. од 18. маја 1910) види се, да су издата најстрожија наређења како се има поступити са свима странцима који долазе из Италије, Турске, Русије, и Србије. Команда Жандармериског Кора и Команда Армије издали су били наређења, да се број момчади на служби жандармерије, финансијских стража, и граничних трупа, има свести на најпотребнији минимум за вршење службе, а све остало употребити за контролу промета странаца и службу на прузи Босански Брод— Сарајево; сваки жандар морао је бити снабдевен нарочитом бележницом у коју је бележио наређења и све појединости које су се односиле на безбедност царева боравка. Сва сумњива лица, ма и с исправним путницама, имала су се ставити под надзор, а сумњива лица у самој земљи »имају се држати подаље од царева места боравка«. Чак је било забрањено и предвођење депутација кметова. Боравак Цара у Босни прошао је без инцидента, иако се не може рећи да у Босни није било револуцијонарног расположења, чему је сведок безуспешни атентат Богдана Жерајића из Херцеговине (2. јуна 1909) у Сарајеву, на тадањег поглавара земље Варешанина.

Приликом доласка аустроугарског престолонаследника Фрање Фердинанда у Босну, године 1914, аустроугарске власти несамо да нису ни издалека предузеле онакве мере као године 1910, него је и онај мали број расписа Земаљске

270