Nova Evropa

Морамо овде напоменути, да је један од истераних препарандиста пакрачке Препарандије, Михајло Дојчиновић, био чланом сарајевске револуцијонарне нацијоналистичке организације, а из исте организације изашло је и неколико Босанаца активних учесника у Сарајевском Атентату (Цветко Поповић, Лазар Ђукић, Васо Чубриловић). Други, међу сумњивим истераним пакрачким препарандистима, био је Радивој Ђурановић, који је у бањалучком Велеиздајничком Процесу (1915) био осуђен на смрт.

Како су, међутим, аустроугарске пограничне и друге полицијске власти поступиле стварно према тако важном и јасном наређењу, видећемо одмах, из следећих аутентичних података.

У образложењу осуде у процесу против окривљеника у Сарајевском Атентату (на страни 9) вели се дословно:

„Кад је Чабриновић стигао у Мали Зворник, није нашао Шунића, па се стога обрати учитељу Јаковљевићу, који с њиме оде преко Дрине у Б. Зворник, гдје га препоручи опћинском биљежнику Ђорђу Дакићу, да му нађе конак... Из Зворника крене Чабриновић, под Грабежовим именом, поштом у Тузлу, гдје се представи са писмом Трифка Грабежа ђаку Стевану Ботићу, који му даде конак."

У целом даљњем садржају осуде, која у најситнијим по: јединостима говори о преласку Грабежа и Принципа на Исаковића Аду код Козлука, ни једном једином речју не спомиње се више како је Чабриновић прешао, иако је баш случај његова преласка од нарочите важности. То је намерно учињено, из следећих разлога.

Према службеном извештају 5. крила, 5. вода Жандармеријске Станице у Зворнику (бр. 60 — тајно од 2. јула 1914), објашњен је случај преласка Чабриновићева код Зворника у Босну овако: дне 30. маја 1914, прешао је код Зворника преко Дрине Недељко Чабриновић са учитељем Миливојем Јаковљевићем из Малог Зворника (Србија). Тада је имао инспекцију водник жандармеријске постаје Грго Петровић, који је упитао Чабриновића за пасош. Чабриновић је извадио пасош, који су аустроугарске власти у Сарајеву биле испоставиле на име Трифуна Грабежа (бр. 13.156, П П 51 од 9. јуна 1913), ђака београдске гимназије, родом из Пала код Сарајева; тако је дежурни жандармеријски наредник завео у књигу о путницима. Кад га је упитао за циљ путовања, а затим где ће ноћити и има ли познатих у Зворнику, одговорио је Чабриновић: да путује за Сарајево, односно у Пале, да у Зворнику не познаје никога, нити зна где ће ноћити; о томе, рече, има да се постара учитељ Јаковљевић. Поред тога је Чабриновић још причао, да је био у бањи Ковиљачи, и како србијански ђаци не поступају братски према ђацима из Босне.

212