Nova Evropa

грађани, па чак штавише нико од Срба није, и поред наређења власти, окитио своје куће заставама; двојицу Срба православних грађана, који су метнули били заставе на своје куће, присилили су остали Срби, па су их још пре доласка Његове Ексцеленције морали скинути«. М то се дешава непосредно после преласка атентатора у самоме Зворнику. У извештају из Бијељине (Кот. Уред у Бијељини бр. 340 през. од 7. јуна 1914) вели се, између осталог: »За вријеме боравка Његове Преузвишености биле су осим јавних зграда окићене заставама и многе приватне куће — осим српских особито у центруму града... Истакнути ми је, да је Његова Преузвишеност у српској конфесијоналној основној школи опазила, да осим у једној дворани нема више ни у једној слике Његова Величанства. Присутни учитељи изговорили су се, да су слике наручене, али нијесу још дошле. Овој околности имаће се отселе особита пажња посветити, јер се слике морају прибавити. Срби су ваљда и овом приликом хтјели да искажу своје нерасположење према Његовој Преузвишености, јер дотични учитељи, који су дочекали Његову Преузвишеност у школи, били су у сасма обичном свагдањем одијелу, премда су о високом посјету још раним јутром били обавијештени...«

Овакве прилике у пограничним срезовима још јасније карактеришу револуцијонарно расположење Срба и поступак аустроугарских власти, који се односио на безбедност престолонаследника Фрање Фердинанда приликом његова доласка у Босну. Али да наведемо још неке чињенице: 6) У образложењу осуде против окривљеника у Сарајевском Атентату придаје се нарочита важност пореклу оружја што су га атентатори пренели из Србије, а нарочито бомбама, за које се тврди да су их могли дати само званична лица, односно власти у Србији; међутим, из акта ц. и кр. ђенералштабног одељења Армијског Инспектората у Сарајеву (к бр. 325 од 6. фебруара 1914) види се, да је поменуто надлештво добило поуздане информације, да »многирезервистиу Србијиимају бомби у приватном поседу, из чега се закључује да бисе бомбенатај начин лакомоглепренетиу Босну«. Земаљска Влада у Сарајеву, у вези с тим актом, издала је пограничним властима наређење (бр. 938 през. од 11. фебруара 1914), да путем конфидената провере истинитост навода Ђенералштабног Одељења; из њихових се извештаја јасно види, — »да су комите за времеобабалканскаратаималисвакипо две бомбе;посвршеткурататесуимбомбеодузете, а власт је приватним лицима забранила држање бомби«. »Није искључено«, вели се даљеу извештају, »да је понеки бивши комита

275