Nova Evropa

задржао код себе бомбе«. Пограничне страже нису биле снабдевене бомбама. Свакако се из поменутих извештаја јасно види, да су атентатори могли да добију бомбе и од приватних особа. Даље: 7) Да су пограничне власти иначе обраћале пажњу на све путнике из Србије непосредно пре преласка атентатора у Босну, сведоком је и један акт Зем. Владе у Сарајеву (бр. 2873 през. од 17. априла 1914) из којега се види, да је тих дана прешло из Србије у Зворник шест лончара и четири ткалца, на чије је кретање скренула Влада пажњу Котарском Уреду у Зворнику (како се то види из акта бр. 241 през. од 15. маја 1914), па је чудно да власти нису поступиле према далеко озбиљнијим инструкцијама и приликом преласка Чабриновића! Напокон: 8) Аустроугарске пограничне власти нису биле после Сарајевског Атентата позване на одговорност за тако аљкаво вршење своје дужности, и то у једном посве озбиљном и изванредном случају какав је био долазак Престолонаследника у Босну.

На основу свега што смо довде установили, даду се извести ови закључци: 1) Аустроугарске власти биле су пре Атентата обавештене о постојању тајних ђачких револуцијонарних друштава у Босни, и баш из тих друштава су и изашла тројица активних атентатора (Поповић, Ђукић, Чубриловић); 2) на престолонаследника Фрању Фердинанда спреман је атентат још 1913, па је и тај пут атентатор био присташа нацијоналистичке омладине, која је имала за циљ политичко и културно јединство свих јужних Словена; 9) аустроугарске власти предвиђале су, да против надвојводе Фрање Фердинанда постоји отворено нерасположење револуцијонарне омладине, које би могло довести и до атентата (како се то јасно види из акта Зем. Владе у Сарајеву бр. 4034 през. од 27. маја 1914); 4) пограничне власти у Зворнику и полиција у Тузли пропустиле су да поступе по строгим наређењима Земаљске Владе, која су се односила на безбедност надвојводе Фрање Фердинанда, а приликом преласка атентатора у Босну, иако су им атентатори били несамо сумњиви него и у руци; 5) пограничне власти у Зворнику слободно су и без сметња пустиле учитеља Јаковљевића, који је иначе био сумњива личност, да доводи из Србије атентатора Чабриновића и да се одмах врати натраг, а да га нису испитивале, нити су Чабриновића претражиле, иако је био сумњив; 6) полиција у Тузли није обратила никакву пажњу боравку Чабриновића, под именом Трифуна Грабежа, у Тузли, који се је управо пред долазак надвојводе Фрање Фердинанда враћао из Србије, иако школска година још није била завршена, иако је још године 1912, на темељу наређења самог заменика шефа Земаљске Владе, био — након седам одлежаних дана у апсу — протеран из Тузле; и

276