Nova Evropa

уверење, те треба да се определи према овим двема струјама и да прими улогу која му припада; а не да се улоге замењују. Само у борби и изоштравању ових двеју струја настаће нормалан развитак, који ће коначно — као последица ових акција — донети прави резултат. Међутим, код нас постоји ешто између старог нацијонализма и Југословенског Покрета што ремети њихове међусобне односе, изазивајући лажне компромисе, чиме се осујећава право струјање и прави развитак. Ови реметитељи, то су личности које по свом духовном стању припадају стварно статичком старом нацијонализму, а који су ускочили преконоћ у Југословенство: они су задржали стару статику, и не вреде као динамичка снага, те услед тога покушавају да остваре једну немогућност: статички југословенски покрет. Они представљају најгору струју и погрешан правац у нашем јавном животу, јер су праву снагу и вредност старог нацијонализма напустити, а немају способности да буду насиоци нове снаге Југословенског Покрета! Кад би успело овим личностима да добију превагу у јавном животу и народу (што држимо да је искључено), то би значило за нацију и државу потпуну стагнацију, нешто слично умирању. Али, Југословенски Покрет, као свака динамичка снага која није укалупљен и укочен систем, носи у себи нечег разорног и револуцијонарног, а — са гледишта старог нацијонализма — скоро и нечег ексцентричног и штетног. Стога је потребно да акција Југословенског Покрета буде несамо енергична већ и свесна, и умно вођена са пуно интелигенције. Услед тога, ова акција неће моћи избећи да кадикад задре и у дубока осећања појединаца и делова народа тангирајући милу традицију и идеологију старог нацијонализма. Али, то неће бити од трајне штете, под претпоставком да то изискују задаци новог живота и узвишенији циљеви, и да се међу обема снагама ипак успостави узаЈамност коју захтева заједнички живот. Све ове снаге, у свом борбеном односу и у изоштравању својих супротности, доспеће силом прилика на вишу духовну разину, и тамо ће доћи до њихова склада и пуног изравнања; а у томе ће бити њихова синтеза и рађање новог нацијонализма: Југословенства. Стога није целисходно, да се међу ове две снаге настоји довести прерани компромис, и да се вештачки заташкавају њихове супротности. Међу њима нема и не треба да има компромиса ради њих самих; њихов је једини компромис: Југословенство; а то значи њихово ишчезнуће као самосталних снага, и стапање у нову снагу, у ново духовно тело, Да се Југословенски Покрет афирмира, да своју динамичку снагу развије и да се потпуно изрази, не сме остати само на терену теоретског расправљања, већ мора прећи у акцију, на дело. За њега Југословенство није само идеал већ

301