Nova Evropa

брижна деца богаташа којима је стало једино до одржања старог капитала, док носиоци Југословенског Покрета могу успехе пожњети само својом властитом врсноћом, трудом и напорима.

Стари нацијонализам, поред свих заједничких основа, показује иза Рата у свом струјању битних разлика у томе како се манифестовао у Србији, према ономе како се манифестовао у пречанским крајевима (нарочито у покрајинама бивше Монархије). Његови носиоци у Србији показивали су живу активност и динамичке снаге на државно-политичком пољу, услед чега србијански нацијоналисти имају несумњиву превагу наспрам Несрбијанаца. Несрбијански нацијоналисти, и поред извесне активности на нацијоналном пољу, остали су углавном код величања прошлости и старих вредности, застали су на бесплодном идеалисању, на расправљању о »старим правицама«, на сањарењу које не даје подстрека за нову акцију, будући да су идеали тога сањарења већ остварени. Ипак се са њима мора рачунати, јер иза њих стоји огроман капитал: вековно-духовно богатство народа, вредности и лепоте традиције. Србијански нацијоналисти (типичан пример: бивши радикали) гледали су и полагали пажњу само на државу, на њене снаге и на силу, а не толико на јединствену нацију; баш као да је јединствена држава имала натурити нацијонално јединство, или као да је ово само од себе имало доћи у јединственој држави! Нема сумње да је организовање и одржање државе битна потреба; али сама држава, као такова, и њене силе, не могу заувек одржати на окупу и у јединству ни разна племена а камоли да би могле силом створити народно јединство. Сила може бити од користи као почетно и привремено средство, али поред ње морају у акцију ступити и други чиниоци; а без јединствене нације нема трајне државе. Под утицајем нацијоналиста испољавала се је код нас теденција владајућих, да нацијоналне установе по могућности што пре и што више подржа“ ве, непредвиђајући да ће тиме бити умањен њихов полет у нацијоналној акцији. Ова је тенденција нарочито штетно деловала код омладинских организација, (пример: соколство, које се почело развијати у неку напола државну институцију, без потребе, јер државу чува војска и мобилисани народ, а омладина треба да узлеће као предстража новог нацијонализма, од садашњости у будућност).

Ми смо стари нацијонализам и Југословенски Покрет означили као две равноправне снаге; ми ћемо и њихове но“ сиоце, иако међу њима има квалитативних разлика, ставити ипак под исту меру. Свако треба да остане при оној улози у јавном животу коју му намеће његово осећање и дубоко

300