Nova Evropa

зив, у име талијанске науке и Владе, да Пети Конгрес буде одржан у Италији (Венеција—Равена—Рим—Напуљ—Палермо), учињен једним ванредно куртоазним и искреним тоном, примљен је с одушевљењем. Са великим интересовањем праћено је држање немачке делегације, у чији је састав — поред службеног делегата Рајха (наследника Крумбахера и Хајзенберга на Универзитету у Минхену, Г. Делгера, релативно млађег научника, који ужива у науци доста велики углед) ушло било неколико активних и један пре времена пензијонисани професор. На свечаном отворењу Конгреса, први је по азбучном реду делегација — говорио службени делегат Владе Рајха, на чијем се прозору у хотелу вила огромна застава са хакенкрајцем, те који је био приморан да каже коју реч у духу своје Владе. Тако смо од њега чули, да »Фирер« воли науку и да се Нова Немачка нарочито брине о науци. Али док је у Београду на Конгресу (1927) пок. Хајзенберг, представник демократске Немачке, био предметом неописивих овација, овде је једва неколико чланова пљескало Г. Делгеру при завршетку његова поздрава. А одмах иза њега дошао је на ред белгијански научник и политичар, проф. Анри Грегуар, који је на фин начин дао израза општем расположењу огромне већине присутних величајући слободу мисли и толеранцију, неопходне за успех научних испитивања; он је веома вешто набројао све оне руске и немачке научнике који су нашли уточишта у Белгији и наставили тамо свој рад, прекинут политичким прогонима у њиховим властитим земљама. Дуготрајан, одушевљен аплауз пропратио је речи Г. Грегуара.

Бугарске колеге, омладина, друштво и штампа, поклонили су Конгресу највећу пажњу; исто тако и службени фактори, почев од самог Државног Поглавара, који је лично дошао несамо на свечано отварање Конгреса него и на научну седницу. Сјајан пријем у Двору такође није изостао. Цела организација Конгреса изведена је од стране Припремног Одбора (на челу с одличним представницима бугарске науке, академицима Васиљем Златарским и Богданом Филовим), да не може бити боље. Предметом нарочите пажње била је наша делегација; по свему се видело, да су југословенско-бугарски односи ушли у једну нову, срећнију фазу. Особито нам је било драго да смо се могли састати и срдачно поразговарати са неким колегама са ранијих конгреса, заточницима зближења.

А. Ј.

413