Nova Evropa

posmatrani u sklopu celog problema, bili su tek logični sled duboko ožalošćeno8 i krvavog revolta protivu cele jedne društvene predrasude, koju je ovaj krstonosac morala hteo da робоф, ·

Constance Chatterley živi u imumoj | prezasićenoj sredini Midlanda, pored svoša muža Kliforda, ratnog invalida, kome fizička nemoć ne dozvoljava drugo do da celu svoju aktivnost posveti isključivo poslovima i umnožavanju jedne velike kapitalističke tradicije, Taj monotoni i suri život, u gustoj magli od čadjavih ФЧиппјака Тауегећоја, бае је зуе usredotočeno u znaku neprestane materijalne produkcije i rada kome je prvi 1 poslednji cilj novac, ubija danomice svaki lirski osećaj jedne žene koja u sebi oseća život, te u kojoj svaki liizički trzaj traži pomamno i sfrasno potrebu za životom. Umesto toga, štura i okrutna sredina, u kojoj udljen grize svu energiju ljudskih osećaja, — ugljen, kao sredstvo i glavni ideal čovečanstva, koje mehanički postoji i bitiše samo da umnožava kapital, U tim časovima velikih unutarnjih kriza, u kojima joj fizička slabost jednoS sakata čoveka ne dopušta da vidi nikakove utehe ni nade izlaska, dani su teški i olovno nepomični. »Tavershol! To bejaše Tavershol! Vesela Engleska! Šekspirova Engleska! Ne, nipošto, već današnja Engleska „., Ta se Engleska nalazila u času kad je producirala novu rasu ljudi, ultra-

osetljivih na novac „,, Polu-mrtvaci „,., Ima u svemu tome nešto sivo.., Njihovi su životi industrijalizovani i očajni, baš kao i naši „.,« U tome je društvu, u tome je svetu živela Ledi Četerli, — u svetu čiji je živi deo, kaže Lorens, dejstvovao u znaku novca, Jer sve je drugo kod njih mrtvo, — »Njihov je nerv mrtav, Automobili, kinematografi, aeroplani, sišu ono što im Je još preostalo .., Jedna vrsta boljševizma, koja hoće da

mirno ubije čovečansku stvar da bi se divila mehaničkoj stvari. Novac, novac, novac! Ceo moderan svet nema u suštini druge misli do jedne jedine, a ta je: da ubije u čoveku stari ljudski osećaj „,., Svi su jednaki .., uništiti ljudsku stvarnost ,.,.« U takoj sredini Konstansi nije preostajalo drušo do da traži život, I ona da je pronašla — jedne očajne, lude, maglovite noći, kad su nervi reagirali jače nego ikada, — u radniku, čuvaru njena imanja, Melorsu, koji je prezirao život snobova i pljuckao na civilizaciju, na Tavershol, na novac, i na društvo! Bes Konstanse iz kuće predstavljao je za Sera Kliforda, toga polumrtvaca, za koga je i ljubav bila mašina, slom, i to ne toliko jak po samoj činjenici koliko po saznanju, da je njegova žena, izvršivši taj čin, izdala klasu i celo jedno društvo tradicije, sporazumevši se sa čovekom koji je u svojim idealima postavljao na prvo mesto rušenje Tavershola, stvaranje jednog novog sveta, u kome ne bi bilo ni čadje ni ugljena ni tvornica ni simuНтапе |иђам,,,

405