Nova Evropa

Филмски преглед.

Језик у филмским текстовима.

Језик у филмским текстовима, још од постанка филма, узбуђује јавност, а нарочито оне који знају, или бар мисле да знају, шта је добар језик. Као што нема цивилизоване земље којој би филм био непознат, тако можда нема ни земље у којој би мјеродавни, али и немјеродавни, били задовољни језиком текстова у филмовима. Тај проблем је, дакле, у извјесном смислу међународан, иако је у питању оно што је код сваког народа најнародније — језик.

Филм је створио нове послове и нова звања; а од старијих, који су му били потребни за опстанак и развитак, тражио је веће или мање преинаке. Тако је — уз филмске режисере, глумце, и трговце, — створена читава војска разних нових стручних лица. Али је филм, још одмах од почетка тежио и за експанзијом, ишао затим да се наметне другим народима. Практични Америчани убрзо су открили пут који води ка душама других народа, и амерички филмови стали су да путују на све континенте, док су опет филмови европске провенијенције крчили себи пут у Америку. Тиме се, независно од продукције, развила посебна грана филмско-техничких послова, будући да су посебна стручна лица имала да филмове учине приступачнима у оној земљи којој су били намијењени за приказивање. Дух филма додуше није могуће измијенити; али је могуће накнадно измијенити говор, или филму додати текстове који ће говор учинити разумљивим. Од оних који су вршили ту адаптацију тражило се двоје: познавање страног и нарочито матерњег језика, и извјесно стручно филмско-техничко знање; а како има доста мало људи који су способни да, у ствари, двије разне врсте посла, међусобно најуже повезане, раде подједнако добро, то се често догађало да филмски адаптатори слабије познају језик него технички посао обраде филмова; али је исто тако могуће, да им њихове техничке погрешке нису тако очигледне или упадљиве као језичке. Уосталом, цијели овај посао, ако се жели да изведе добро, сам по себи није тако једноставан како то изгледа неупућеноме оку. Будући да је пријевод оригиналног говора у филму зависан од филмско-техничких момената, и филмски написи се у дословном значењу ријечи мјере метрима (а често и само дециметрима),. то адаптатор своје пријеводе не смије писати слободно, нити може по вољи конструјирати реченице, без обзира на њихову дужину, како то ради новинар а нарочито књижевник. Изражавање теле-

графским стилом код филма постало је готово правилом,