Nova Evropa

Извоз Увоз Витак извоза у

Године; у Њемачку : из Њемачке: – корист Југославије; (у милијонима динара) 1930 191 1221 — 430 1931 543 925 — 382 1932 345 506 — 161 1933 411 379 + 92 1934 598 497 — 101 1935 (10) 141 110 == 3:

Према томе је Њемачка све до 1932 имала активан трговински биланс. Од тога времена је извоз у Њемачку знатно порастао, док се увоз из Њемачке смањио. Ријетко се додуше постизава математски тачно изједначење робног промета, али с временом разлика између увоза и извоза двију земаља доводи до потешкоћа у равнотежи плаћања, особито ако су прилике такове какове су између Њемачке и Југославије, гдје се међусобне тражбине изравнавају на темељу уговора о клирингу. Повећани извоз у Њемачку је знатно повисио њен пасивни салдо, који је још повећан тим што је доспијеће плаћања југословенских увозника њемачке робе било знатно дужег рока него њемачких увозника. На тај начин гомилале су се уплате у рајхсмаркама на клириншком рачуну у Њемачкој, док су уплате у динарима у Југославији слиједиле врло полагано усљед дугих рокова плаћања југословенских увозника. Југословенски извозник није могао доћи никако, или је долазио врло касно, до свога новца. Ту је онда помагала југословенска Народна Банка, која је завела пролазне кредите — свакако уз каматњак који је урачунаван у цијене робе, усљед чега је постизавано непожељно смањење разлике између увоза и извоза.

Код преговора који су недавно вођени у Минхену између представника обих земаља, говорено је о потешкоћама што су се појавиле код примјене клириншког уговора, и предвиђено је изравнање пасиве њемачког трговинског биланса с помоћу повећања југословенског увоза. У првом реду овдје се мислило на наручбе југословенске државе, јер је наравно теже дати жељени смјер циркулацији робе ако ова настаје на основи многобројних узајамних продајних уговора међу приватницима. Овдје је потребна приватна иницијатива њемачких трговаца, који би морали настојати с једне стране, да у интересу уже и лакше сарадње дође, јаче него досада, до отварања југословенског тржишта њемачким производима, а с друге стране радити на томе да југословенска привреда постане што приступачнија за њемачке индустријске производе.

164