Nova Evropa

Ми смо у Њемачку извозили првенствено аграрне про“ дукте. Код аграрних продуката обичај је, да се они продају за готово, Често чак и да се плаћају унапријед. Њемачки би увозници прво набавили потребне динаре, са којима су онда изравно куповали наше аграрне продукте и извозили их. Код индустријских продуката, напротив, "били су уобичајени дужи кредити; код неких артикала, као код инсталације електричних централа и слично, кредитирало се је и на низ година, Из ових разлога, наш платежни биланс није се подударао са трговинским билансом између нас и Њемачке. Иако смо ми имали активан трговински биланс, те по томе морали имати и знатна потраживања од Њемачке, Њемачка је стално имала већа потраживања према нама, поглавито услијед лиферованих индустријских инсталација. Кад је, дакле, дошло до потешкоћа у интернацијоналном платежном промету, те кад су се почели уводити клиринзи, Њемачка је од нас потраживала за продану нам робу више него што смо ми имали од ње потраживања, и тај салдо у корист Њемачке износио је на неколико стотина милијона динара. Изгледало је да ће тај салдо значити веће потешкоће код југословенскоњемачке измјене добара; међутим, ситуација се промијенила брже него што се могло мислити.

Прије двије године, ми смо имали рекордну жетву кукуруза. А Њемачка је опет оскудијевала крмом. Поједине њемачке фирме почеле су, на терет њемачких потраживања у клирингу, да купују веће количине нашег кукуруза и да га извозе и у Њемачку и у друге државе. На тај начин Њемачка је несамо за релативно кратко вријеме наплатила сва своја потраживања у југословенском клирингу, него је извозом нашег кукуруза, који је куповала клириншким динарима, долазила до швајцарских франака, холандских гулдена, и других стабилних валута. Прије једну годину била је ситуација такова, да су наши клиринзи изравнани. Нити смо ми шта потраживали од Њемачке, нити смо тамо шта дуговали. Али се отада ситуација при југословенско-њемачкој измјени добара битно измијенила. Према уговору који смо прије годину дана закључили са Њемачком, нови трговински аранжман испао је за нашу привреду веома повољно: Њемачка се изјавила спремном да купи знатне количине наше робе, и наш извоз у Њемачку порастао је од 471 милијон у години 1983 на 598 милијона динара у 1934, док за први квартал ове године износи 141 милијон динара. Напоредо с тим није растао и наш увоз из Њемачке: кемикалије и електротехничке апарате ми данас повлачимо мање него раније; а код нашег најважнијег увозног артикла, код текстила, њемачка индустрија, осим предива из умјетне свиле, није никад учествовала у јачој мјери. Тако се између нас и Ње-

167