Nova Evropa

и онда када о новцу и обогаћењу нико не мисли, не пише и не говори... Ко га познаје, зна да је читав његов живот била само борба за лагодно живљење, за власт, за част, и за богатсво...« Напокон, Др. Тартаља, који је годинама био главни политички сарадник Дра. Смодлаке у странци коју су заједно основали, те за којега Др. Смодлака сам каже да га је као свог »ађутанта« »вукао увијек за собом«, па га напослетку препоручио и »узвисио« и на место начелника Сплита, — тај незахвални Др. Тартаља прича сад, повучен за језик, и о политичком јунаштву Дра. Смодлаке за време Рата, потврђујући добрим делом исказе другог сведока из онога доба тамновања под Аустријом, који је својим приказом »Јунака гдје нема опасности« толико узрујао нерве и пореметио духовну равнотежу частољубивога »вође«. Ако је Др. Тресић-Павичић »био сретан што је био здрав, захваљујући својим сељачким нервима, и што је већ био толико стар да је био прешао и посљедњу границу BO|не обвезаности«, па је могао »господски сједити у градачким и бечким каванама«, Др. Иво Тартаља, који је — као велеиздајник — остао дуже и дубље у тамници него његова »три тешко болесна друга«, те за кога сам Др. Смодлака каже да најбоље зна како му је било (»јер је за више од годину дана живио заједно самном у Марибору и у Мопдзее-у«), сведочи исто о страху и кукавичлуку Дра. Смодлаке за време Рата, који — како каже — »постадоше провербијални«, тако да »смо се сви ми, његови другови, стидили и срамили«; »и сигурно је да би био, од страха да се не би десило што њему и његовој фамилији, гласао Аустрији несамо војне предрачуне и ратне зајмове него и којешта друго ..«

На ове »чињенице и околности« које износи Др. Тартаља, а које смо овде само додирнули, реагирао је Др. Смодлака одмах прексутрадан (»Ново Доба« од 18. фебруара) чланком »Један племић узорити«, који садржи искључиво историју његове властите болести »за цијело вријеме Рата, а и дуго послије тога«. Мислио би дакле човек, да је он — Др. Смодлака — тај »племић узорити«, јер Дра. Тартаљу једва и спомиње; само при крају, где објављује да се »чишћење наставља«, јер је »сада опет посве здрав«, прети да ће »узалуд опет за јунака молити милост пријатељи који су једном већ молили да се штеди«, неказујући који су то пријатељи и којом су то приликом већ молили... Ако овај чланак, у овој полемици, ишта доказује, то би једино било, да потврди оно што је Др. Тартаља рекао о нервима Дра. Смодлаке, те да протумачи зашто је он гласао за војни буџет Аустрији, иако је ова била већ пред сломом (јер изговор са доласком у Беч »српског првака из Босне« Дра. Данила

209