Nova Evropa

sreću čoveka ma zemlji, — program u isto vreme i vrlo uzak i bezdranično širok, Ovaj svoj životno-praktični i duboko-socijalni cilj Čehov Je prikrivao ljupkim velom elegične zamišljenosti, On se svom snagom borio protivu malogradjanstva, koje — poput pogibeljne močvare — zahvata običnog i srednjeg čoveka i nosi Sa u provaliju bljutavosti, To bljutavo malogradjansko raspoloženje stvara se u samoj prirodi običnoša čoveka: ono je dublje, šire i у] је, пебо što su nacijonalno-ruske, crte, koje su — pretvarajući ih u probleme — iznosili Tolstoj i naročito Dostojevski, Zagušljiva sredma Čehova je životnija i savremenija nego li svet Tolstoša i Dostojevskog; zato će Čehov biti stalno živ, razumljiv, i blizak svima mama, dok postoji nesamo socijalni već i duhovni malogradjanin. Zato je on i sada savremeniji i popularniji od Tolstoga i Dostojevskog, tih velikih Genija čovečamstva,

Čehov je pokazao, da ruskom čoveku nedostaje unutarnja duhovna os, koja bi mu davala jedinstvo, čvrstinu, i stvaralačku snagu, te u kome sada život dori doduše jasnim ali besplodnim plamenom nedisciplinovanog duha, U tome je i video razloš ı osnovu spoljne beznačajnosti i unutarnje besmislenosti života ruske inteligencije, Ruskom čoveku nedostaje vera u Cilj, U mogućnost njezma postignuća, A pravi uzrok tome om Je uočavao daleko izvan spoljnih uslova društveno-socijalnog života, Osnovna misao čitavog nješova stvaranja, u beskonačnim varijantama i nijansama zastupana i realizovana njegovim јипаcima, jeste: da ljudima medostaje uzajamnog poverenja, poštovanja, i razumevanja, Čehov neumorno tvrdi, da nesrećno čovečamstvo tek onda može postići sreću, o kojoj svi bolno maštaju, kada se ljudi budu naučili voleti, razumeti i poštovali jedni druge, A ljudi su sebični, misle samo ma svoje vlastite sitne interese, a sa nepoverenjem i mržnjom gledaju na ostale, Čehov je гпао 1 !зроуедао, да ха розНбпибе зуеорсе зтесе па zemlji treba »samo« preporoditi čoveka; on je čvrsto verovao, da je nauka, naročito medicina, kadra to učiniti, ma tek i za nekoliko stoleća, Ubrajao je sebe medju učesnike na ovom zamosnom poslu, i stalno je Ššaljivo-aforističkim rečima izražavao ovu svoju omiljenu misao: »Medicina je moja zakonita žena, a književnost — ljubovca«.,

Ovo celovito i zaokruženo shvaćanje ciljeva i smisla ličnoć i društvenog života potpuno opovrgBava rašireno mišljenje {osnovamo talkodjer i na krivo tumačemim vlastitim rečima 1 izjavama Čehova) o otsutnosti u Čehova tačnih ; čvrstih društvenih nazora i pogšled4, Njegovo delo, vrlo puno i izrazito, odražava piščevu ličnost, Čehov je oštro gledao i uverljivo iznosio samo ono što bi samostalno i do kraja proživeo, i to je baš i davalo njegovu stvaranju čvrsto jedinstvo umutarnje logike i celovite zaokruženosti. Celokupno njegovo stvaranje prožeto je strastvenom željom

369