Nova Evropa

зуеорсе зтесе 1 Б]абозјапја Чшћоупоб 1 шајемнјајпов. АП је оуп društveno-socijalnu ideju Čehov замјао u romantičnu maglu svoje tužne mašte, i zato su nješa držali za površna romantičara, a njegove junake za razočarane ljude, nesposobne za život; dok u stvari oni nipošto nisu bezvoljni posmatrači života, već pravi iako skromni radnici — njegovi graditelji, koji rade u tišini, a o nedostiživim ciljevima nepreikidno боуоге, бипе daju povoda za onake neosnovane zaključke. Čehovljevi junaci su, obično, prosečni lečnici, odvetnici, profesori, časnici, društveni radnici, koji pošteno vrše svoj sitni ali važni i odgovorni posao; samo što većinom ne nalaze u njemu potpunog duhovnog zadovoljstva, te neprekidno — muz svoj rad — maštaju o preuredjenju čitavog postojećeg društvenog stanja, pa čak o promeni i same prirode čoveka, da bi se tako postigla sreća čovečanstva. Nedostižnost ovog fantastično cilja (barem u бтатшсата пазеб погтајлов života) izaziva kod njih nelagodnost i tuču. Taj duševni nemir, iskreno i večito nezadovoljstvo za postojećim stanjem, to je bitna oznaka ruskog čoveka, koja daje razloge neosnovanim zaključcima o njegovoj životnoj nesposobnosti Prosečni evropejac obično nalazi potpuno zadovoljstvo u svom profesijonalnom radu, te u njemu vidi unutarnje opravdanje ı društvenu vrednost 5уоб života i svoje delatnosti, Za duhovnim nezadovoljstvom Čehovljevih junak4 skriva se opseđom možda skroman ali pravi rad, čije Je društveno-socijalno značenje vrlo veliko, ali potpuno na ruski, slovensko-istočnjački način.

Da postane pravi socijalni pisac, pesnik Revolucije, Čehovu nedostaje temperamenat, patos, ukus za borbu, Sve u srednjim tonovima i bojama, njeđove književne tvorevine su lišene slikovitih prizora& usko konkretnih ciljeva, borbenog raspoloženja i bujnih strasti, koji bi mogli upaliti čitaoca ili gledaoca, te probuditi u njemu želju za borbom, Osetljiv, čvrsto povezan sa životom, neumorno i uverljivo iznoseći sve njegove mane, Čehov Je bio na svoj način alttıyan ı neumorno se borio za bolji život.

Čehov je blizak našoj savremenosti, jer je Živeo, stvarao ı simbolizirao svim svojim bićem ono tmurno vreme koje je prethodilo Revoluciji; on je s puno ljubavi žalio teški život | ruskog naroda, koji je zašao bio u duhovni ćor-sokak. Posle onih tmurnih dan4 i ljudi, došlo je bujno vreme Sodina 1905-1917, sa pobesnelim kultom raspuštenosti, razvrata, i slepa protesta protiv svakog organizovano8 duhovno-individualnodć, društvenosocijalnog, i državno-političkog poretka, Čehova su smenili | Мајкеши Gorki, Mereškovski, Andrejev, Arcibašev, i drugi, за strastvenom propagšandom potpunos anarhizma, potpunog oslobodjenja od vekovnih okova kulture i tradicije, s opevanjem »Бојоб čoveka na goloj zemlji«.

Revolucija je novom svetlošću obasjala celo stvaranje Čehova, učinivši Sa opet aktuelnim i otkrivši nješovo ogromno

i

370

! | ~

ПО СА Лан 5 Пра USR IZ PONE GARI S DR БАД HOR Pal Авај а а АНИНА