Nova Evropa
Белешка.
Искључење Дра. И. Тартаље из Сокола, (Отворено писмо Старешинству Југословенског Сокола.)
Наши (стари претплатници и читаоци сетиће се, колико је својих страница »Нова Европа« посвећивала идеји Соколства, Словенском и Југословенском Соколу, и Новом Соколству (види нарочито број од 11. августа 1922), — пре него што је Југословенски Соко доспео под непосредни надзор државне власти. Од тога доба — узнемирени у своме гледању на Соколство, али видећи да је Југословенски Соко остао и даље у најбољим односима са матицом Словенског Соколства у Прагу, — ми смо се уздржавали да доносимо коначни суд и да уопште говоримо о Соколству, очекујући како ће се развијати ствари и како ће Југословенски Соко извести из кризе они наши одлични соколски радници који су се у ње гову вођству задржали, а које сматрамо несамо угледним родољубима него и људима знатне културе и личне вредности. Међу оваке убрајали смо, у првим редовима, и IP pa. Иву Тартаљу, бившег председника Сплитске Општине и бана Приморске Бановине, а сада председника Извршног Одбора Јадранске Страже. Међутим, чујемо и читамо, да је Соколско Друштво Сплит, ових дана, Г. Дра. Тартаљу искључило из Сокола, »ради истицања племенске заставе на своме стану — јер се тиме огрешио о принципе југословенског Соколства«... Само на основу овог обавештења и ове новинске вести, а пре него што бисмо се дуже задржали на самоме случају, желимо овако јавно скренути пажњу на ову ствар Старешинству Југословенског Сокола, којему — по нашем мишљењу — не може бити равнодушно: да је Др. Иво Тартаља члан Југословенског Сокола, да га искључује из Сокола једно соколско друштво, и да се даје он ај разлог за тако драстично кажњавање једног тако угледног члана и јавног радника. Која установа или инстанција — макако она важна била — сме себи присвајати право да кажњава грађане ове земље за »кривице« које државна власт не налази за потребно да ислеђује и кажњава» И куда то води:..
Али, како рекосмо, не мислимо се засада упуштати у испитивање и расправљање овога случаја, већ само желимо упозорити Старешинство Југословенског Соколства на поступак једног свог друштва према једном свом одличном члану и уједно угледном јавном раднику, сматрајући да је преко потребно да Старешинство каже своју реч — пре него што се чују коментари и осете последице оваке пресуде.
. e
64
CAO O