Nova Evropa

njega lični režim, autokratska vladavina, diktatura. Medjutim, ti sistemi imaju u mnogo većoj meri sve mane parlamentarizma, ali bez njegovih vrlina, Ako se u parlamentarnom sistemu dešava da i slabiji politički elementi izlaze na površinu, u diktatorskim režimima javlja se gora i opasnija pojava: uz drske političke avanturiste, bezazorne i bezočne i nazlobrze, kupe se najčešće nagriženi i razjedeni politički tipovi, lovci položaja i dohodaka, koji se laskanjem, snishodljivošću, i gotovošću na najpodlije uslage dodvoravaju predstavnicima diktatorskih režim4. I svetska ı naša politička istorija kipti primerima društvenog mulja koji je olujina tih režima podigla sa dna u vrhove.

Ako u parlamentarnom sistemu biva favoriziranja vladinih privrženik4, ako im se stvara mogućnost za brže napredovanje i lakše bogaćenje, ako ulove kakvu dobru sinekuru, — sve je to sitnica prema darovima kojima antiparlamentarni režimi obasipaju, državnim blagom, svoje privrženike i poslašnike. U tih režima ima uvek više »poverljivih« fondova, tajnih obračun4, izvanrednih misija, raskošnih sinekura ı izlišnih zvanja, nego u parlamentarnom režimu, U njima se, bez ikakve kontrole, bez mogućnosti kritike, iz državnih kasa presipaju stotine milijona državnog novca u privatne kase; plaćaju se basnoslovnim sumama razna »posredništva«, hrabri se i pomaže korupcija viših slojeva; stvaraju se krupne afere, koje i moralno i materijalno upropašćuju državu. Antiparlamentarni su režimi gramzivi, oblaporni, nezajažljivi, razorni, jer je u njima više ili manje, a ponekad i sasvim, onemogućena kritika ı osuda javnosti, bez koje nema moralnog čišćenja. U njima su parlamenti obesnaženi, obeskrvljeni, i obezvlašćeni, Oni zavise od milosti vladine i nisu drugo do poslušni mehanizam za izglasavanje svega što se od njih traži, .

Nekad se prebacivalo Skupštinama, da rade brzo, prenagljeno, bez zrelog razmišljanja i rasudjivanja. Time se pravdalo zavodjenje Gornjega Doma u zemljama gde zanj nema istorijskih pogodaba ni tradicijonalnih privilegija plemstva. Trebalo je da Gornji Dom zadržava Skupštinu od naglih odluk4, Danas se, naprotiv, prebacuje parlamentima spor rad. Oni se sad prekorevaju zbog neodvažnosti i oklevanja. Medjutim, brza zakonodavstva su štetna i opasna; laki uspesi mošu se pretvoriti u poraz; nagle reforme se često pokažu kao teške zablude; iza diktatorskog zanosa i zamaha javlja se trežnjenje i malaksalost. Tome nas uči istorija mnogih naroda u raznim vekovima. Parlamenftarizam, i pored svojih nedostataka, štiti narod od obesti pojedinaca, od prevlasti povlašćene manjine, od neobuzdanih vlasničkih prohteva, od sile koja gazi zakon, vredja pravdu, ništi prava, ı guši slobodu, U parlamentarizmu ne caruju mržnje, ćudi, razdraženja, neobuzdanost, бопјепје, озуеја, уапгедпа stanja, preki sudovi...

36