Nova Evropa

нутку светске кризе у својим »Страницама о Рату« казао, да остаје »у традицији хришћанске мисли, која даје Цару царево, али изнад Цара издиже религијозну и моралну свест« појединаца, реагира противу етатизма у филозофској претпоставци и у теорији, својим есејима, присуствујући лично остваривању етатизма у својој властитој земљи. С историјским оптимизмом, који пружа напоран и тежак успон мисли, Кроче супротставља данашњем стању ствари своју вољу и своју независност чистог интелектуалца, који издиже етику изнад политике. =

Ромен Ролан и Бенедето Кроче, то су два пола за која се данас везују и боре два трагична проблема, која раздиру душу савремене интелектуалне Европе. Ромен Ролан, и напоредо са њим читав низ француских интелектуалаца, исповеда: да је велики понор, који је европски интелектуалац започео да отвара, с европском буржоазијом средином Х]Х столећа, завршен са победом марксистичке доктрине и пролетаријата; талијански интелектуалац, Бенедето Кроче, који у круни своје духовне битности прихвата — заједно са концепцијом Гуљелма Ферера — да је развој људства и цивилизације могућ само у слободи, одбија сваки етатизам и верује у победу слободе. Између ове две трагичне супротности налази се данас раздвојен сав интелектуални свет старе Европе. Талијански интелектуалац ближи је, у смислу оне Томе Аквинскога»Ношо е5% шах! те те п««, мисији интелектуалца, него француски интелектуалац Ромен Ролан, или Андре Жид, који су потпуно прихватили историјски материјализам. Паскал је негде рекао, да се »цело наше достојанство састоји у мисли«. Сократ је много пре тога испио отров само зато да би очувао достојанство своје мисли, и показао да је човек уистину највећи само у разуму. Савремени интелектуалац, сем ретких изузетака, изгубио је с вида Сократову жртву и његову одважност у одбрани слободе своје мисли. Сва трагика Европе састоји се у томе. И догод се ове супротности не измире, догод се Ромен Ролан и Андре Жид не врате на онај пол, где се налазе данас Фереро, Бенда, и Кроче, односно некад Тома Аквински, Декарт, Паскал, и Сократ, дотле духовно и мислено јединство Европе неће моћи да се успостави ни изгради. Мисао Европе и свет скупа с њом лутаће кроз мрак и кроз неуравнотеженост наше померене садаш-

њице. Богдан Радица.