Nova Evropa

Knjida XXIX. Broj 3. 26. marta, 1936

Пуцање у Скупштини, (»„Нов перијод наше историје«»)

Метак из револвера, испаљен 6. марта — пред очима Народне Скупштине — на Министра-председника и његову Владу, промашио је циљ; али је неког ипак погодио. Кога све, то ћемо још да видимо. Нама су, уосталом, личности од важности само уколико нам помажу да јасније, уочимо ствар; иначе, више нас занима, него на кога је пуцано, ко је водио руку Дамњана Арнаутовића, Јефтићева народног посланика, и шта је смисао те акције, ако се ту уопште може говорити о неком смислу. Свакако, злочиначка диспозиција извршитеља атентата је ван сумње; али је исто тако несумњиво и очигледно и то, да Арнаутовић није пуцао из пустога ћефа и шенлучећи, маколико да је пре тога пио и бекријао, већ да за њим стоје, у позадини, грешно безумље и дешператерска политика његових скупштинских и посланичких истомишљеника и послодаваца. Ко се од нас није одмах сетио Пунише Рачића, и коме се не намеће поређење с оним злочином, опет у Народној Скупштини, пре осам година! Зар није и овај покушај убијства исто тако — како смо онда рекли (у »Новој Европи« од 26. јула 1928) — »само једна страшна и симптоматична епизода«, каква је била и она, омогућена од оних који су за њу годинама припремали подесну атмосферу» Јер, ни Дамњан Арнаутовић, као ни Пуниша Рачић, »није, наравно, пао с неба, него је постао у овој нашој политичкој и друштвеној средини, па у њу треба пре свега загледати, ако хоћемо да разумемо случај и да из њега извадимо наравоученије«. Ми смо, уосталом, на ову садашњу атмосферу, и на средину у којој се кретао Арнаутовић, отворено указивали још пре неки месец — у нашем првом чланку о режиму Стојадиновић-Корошец-Спахо (који је заплењен) — кад смо изрекли, да никада наша политичка историја није досегла тако ниску линију као под Јефтићевом Владом, и да изборни говори Богољуба Јефтића и његових другова у Влади »бележе најдубљи пад и показују државничку му-