Nova Evropa

лике Британије) — били још Португал, Румунија, Чиле, и Данска, донио је (6. октобра) једногласно »закључак, да је Талијанска Влада прибјегла рату у противности с обвезама које је преузела са чланом 12. Пакта Друштва Народа«. Дан касније, тај закључак, као и цијелу аргументацију Одбора Шесторице, прихватио је Одбор Тринаесторице, т. |. одбор у којему су заступане све чланице Вијећа Друштва Народа (осим Италије), те који се према томе тек из техничких разлога издваја као посебан одбор из Вијећа Друштва Народа. Тако је и то Вијеће (дан касније) још једном прихватило исти закључак и у њему садржану пресуду Италије: »... крива је, што је дана 3. октобра 1935 једном прокламацијом талијанског Високог Комесара за Источну Африку дала наређење да војни одреди пређу преко ријеке Мареб, која — у смислу талијанско-етијопског уговора од 10. јула 1900 чини границу између Еритреје и Абесиније, ... и тиме је, у повреди Париског Пакта и Пакта Друштва Народа, починила злочин навалног рата...« Овим је актом свака влада, па ин швајцарска, постављена пред проблем провођења санкција, јер — гласом чл. 16. Пакта Друштва Народа — сваки нападај (као онај Италије) представља 1рзо Тасјо ратни чин извршен против других чланица Друштва Народа, те се ове »обавезују, да ће одмах прекинути све трговачке и финансијске везе с њоме, да ће забранити све односе између својих држављана и оних државе-повредиоца Пакта, и да ће прекинути све везе, финансијске, трговачке, или личне, између држављана те државе и оних било које друге државе, била она чланицом Друштва или не«. Оних 414.000 гласача за приступ у Друштво Народа морало се запитати, није ли тиме преузето једно бреме одвише тешко за њихову земљуг Овим је актом, у сваком случају, започела посљедња фаза швајцарског »инстинкта неуралности«.

На самом почетку кризе било је постављено питање о одржавању промета жељезничком пругом преко Св. Готхарда. Аналогија с проблемом затварања Суецког Канала наметала се, с том разликом што Канал пролази територијем државе (Египта) која није чланица Друштва Народа. Бојазан, да питање Суеца не буде ријешено на Св. Готхарду, била је довољан разлог, да проблем принципијелног става »Неутралност или сарадња»« ишчезне с дневног реда: Швајцарска је пристала на провођење санкција. Касније је Федерално Вијеће прихватило и прве мјере предложене од Координационог Одбора Друштва Народа, под 1, 2, и 4 (забрана извоза оружја, муниције, и ратних средстава; финансијске мјере; забрана извоза становите робе у Италију), док је одлуку о организацији међусобне помоћи тек примило на знање, а предлог под 3 (забрана увоза из Италије) је одбило, исто као и захтјев забране транзитног промета. ;

119