Nova Evropa

повредитеља Пакта. На тај је начин Вијеће Друштва Народа, у својој декларацији изданој у Лондону 13. фебруара 1920, оставило цијело питање 1п зизрепзо, и Швајцарска је прошла прву кризу своје неутралности а да се заправо и није опредијелила. Резултати плебисцита о приступу Друштву Народа, који је одржан 15. и 16. маја 1920 — дакле пошто се Вијеће Друштва Народа већ изјаснило —, показали су да поред (свега постоји снажна опозиција противу приступа, т. i. да су још увијек врло снажни они елементи који су у погледу спољнополитичког режима конзервативни, задојени—»инстинктом неутралности«, те спремни да приме на себе одијум да их се назива несолидарним и недисциплинованим чланом европске заједнице држава, само да би сачували своју »слободу кретања« и слободу трговачких трансакција које су с њоме у вези. За приступ изјаснило се 414.830 гласача (од тога око 166.000 у романским крајевима), а 322.939 гласача против приступа (од тога око 29.000 у романским крајевима). Од сталежа, гласало је за — 11.5% а против — 10.5%. Конзервативно гледање очитовало се и у томе, да се је Швајцарска, прије него икоја друга европска држава (изузев Француску и Италију), вратила оном ранијем принципу: »51 745 расет рага ђе ит«. Полазећи од констатације, да је мировним уговорима центар европске опасности — а досљедно и војних конфликата — помакнут са Рајне према истоку, до Дунава, швајцарски су војни кругови дошли до одлука од године 1924, о реорганизацији швајцарске војске, и пошто је материјална обнова довршена, већа је пажња посвећена војној изобразби обвезника. Чини се да се јавно мишљење Швајцарске стабилизовало на бази једне наоружане неутралности, скептичне према Друштву Народа. :

Утолико је значајнији став Швајцарске у питању санкција одређених против Италије. За разлику од других држава, које су све — од самог почетка талијанско-абесинског спора (т. |. од часа кад се десио инциденат у Уал-Уалу, и од часа првих преговора Француске, Италије, и Велике Британије, у Стрези) — настојале утицати и на сам спор и на припремање санкција, Швајцарска је, сматрајући да се овдје ради о једном од оних колонијалних сукоба — који додуше узбуђују европско јавно мишљење али се још у задњем часу мирним путем рјешавају —, и овдје чекала на развој прилика. Међутим, првих дана октобра 1935, прилике су се битно промијениле. Пошто су талијанске чете прешле абесинску границу, образован је од појединих чланица Вијећа Друштва Народа ужи одбор, којему је стављено у дужност да чињенично и правно расмотри да ли је поступање Италије у складу с Пактом Друштва Народа. Тај одбор, у којем су — поред других двију власти заступаних у Стрези (Француске и Ве-

118